Општинске новине

5

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 861

Деца су смештена у дечју колонију Поглаварства града Београда. 9) Отац М. Ј., служитељ, има 5 деце. Мајка домаћица. Стан соба и кујна, чисто и уредно. Дванаестогодишњи син Р. неће да учи, не слуша родитеље, краде из куће и целог је дана на улици. Ма-јка се обраћа Уреду и моли да јој се помогне да избави своје деге од пропасти и да се изведе на пут. Централни уред пошто је извидио ствар, предлаже Дому за васпитање да прими дете, пошто породица није у стању да васпитно осигура детету повољан развитак. 10) Деца пок. А. Ј. доведена су од стране кварта у Централни уред. Отац обућарски радник умро је још раније. Пошто су деца сирочад, без икога, смешта их Централни уред у дечју колонију. Истовремено одређујз се један чиновник Централног уреда за званичног старатеља ове дечице. 11) Отац је незапослен радник И. Б., хроничан алкохоличар. Мајка са 5 деце без сретстава за живот и без стана. Живе од милостиње. Централни уред издејствовао је новчану помоћ како би мајка са децом могла наћи стан и упутио децу у обданишта да би мајка могла радити. Упућени су у кухињу за незапослене, и ова се деца воде под евиденцијом ,,опасности'' због потпуно несређених породичних и материјалних прилика. Наведени примери речито говоре о свим пољима рада, на којима мора Централни уред према своме програму активно да интервенише. Како материјална и социјална асанација породице зависи од многих околности и како су кредити ко;има располаже Градска дечја заштита недовољни, разумљиво је, да се није за сву децу могло позитивно интервенисати. Стога се за сада велика пажња посвећује информативном раду, да би се што боље упознале соци;'алне прилике наше незаштићене деце. На основу ових објективних података могу се методе наше заштите исправно развијати.

Уз централну картотеку организована је помоћна картотека посетних листа заштитних сестара. Рад сестара фиксиран је поред ових листа у дневницима, који се месечно закључују. Старатељство Правилник Централног уреда предвиђа, да један чиновник уреда може да буде старатељ оне деце, које немају законског природног старатеља. На основу ове алинеје правилника развијао се< рад старатељства Централног уреда. То је би\о од нарочите важности пре пет година када још није постојала друга законска одредба ла званично старатељство на територији гра^а Београда и остале предратне Србије. Ценгрални уред ступио је у вззу са старатељским судијом и на основу Закона о старатељству од 25-Х-1872 год. чл. 11 и чл. 12 среског су %а. и назначио свог старатеља за поједину де^у. 1934 ; одине објављен је Закон о судском ванпарничном поступку и од тог времена постаје Уред на основу става 1 чл. 13 аутоматски старатељ прихваћеног детета, чим то старатељство пријављује старатељском судији и овај то потврђује. Старааељство је одобрено за 87 деце. Од деце, која (у примљена под старатељство Централног уреда, била су у 61% случајева нахочад, у 28% случајева сирочад, а у 15% случајева напуштена деца. Централни уред престао је бити старатељ за 19 деце, пошто је 8 од ове деце дато под своје, за б пронађени су родитељи и деца су им враћена. Јет;нз деге упућено је у надлежну бановину а 4 су умрла. Поред званичног старатељства Цгнтрални уред сарађује са старатељс:<им судијом у случајевима, где родитељи занемарују своје природне дужности и савету;е их, да во^е рачуна о сво^ој деци. У вези са судијом за малелетнике, упућивао је Централни уред дзцу у домове за млађе малолетнике.

(Наставиће се)