Општинске новине

Стр. 864

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

три и по дана од туристе. Због тога и привредни значај од њихових посета у наше градове није онакав какав би требао да буде. То значи, да њих привлаче природие лепоте градова и живописна места Југославије. Странци их поегледају брзо, усхилују се њима, али се воло брзз засите, јер оно друго што је неопходно уз те даровз нзЗа: монфор и свеколика удобност, код нас нису довољно уређени, па како је сваки културни туриста навикао на много виши стандард удобности, он брзо оставља наше градовз и нашу земљу, где тај конфор не може да добиј.з онако како је навикао. 2) Запазили смо исто тако да број домаћих посетилаца приморја, бања и готово свих из реда туристичких места, тако рапиднз скаче из године у годину. То је нзоспоран факат. Значи, да се наш домаћи просечни туристички путник налази срећним што про.кивљује јздно, и ако релативно кратко време, у красотама своје отаџбине, а при том се задовољава мањим али ипак 1 солидним конфором, који му при садашњим приликама многи наши туристички градови пружају. Најзад, скупа валута других држава све му више онемогућава одлазак у иностранство, те се огуда број наших домаћих туриста повећава у једној изразигој прогресији. Илустрације ради да пружимо и неколико статистичких цифара, службено утврђених од стране агилног Огсека за туризам при Министарству трговине и индустрије.*) Укупан број туриста о А > 1932 до 1936 1одине: Година 1932 1933 1934 1935

број туриста 512,355 884.446 94&.380 1,009.728

број пробављених дана 2,831.114 4,398.169 4,648.560 5,117.251

ма т.ј. планинским местима 141.750 дана, а на Далматинском приморју сав остатак од 84-9.461 дан! Док се у наиим градовима и туристичким местима странац -туриста задржавао просечно по свеТа трп\ и по дана, дотле се у нашим планинама задржао просечно по непуних осам (7,8) дана, а на на ием приморју по девет дана (9,1). Најмањи број, странаца-туриста дошао је ради наших бања, а највећи ради наших туристичких места, наших градова и нашег јадранског мора. Поред јединствених лепота природе, шта још привлачи страног турчзту у нашу земљу и наше градове? Има нешто специфично због чега туристичке лепоте, климатска места и наши градови могу да привуку више од свих туристичких места Европе — то је наш богат и јзвтин живот, наша релативно Јевтина валута, кој.а ту јевтиноћу чини баснословном према скупоћи живота и валуте Швајцарске, Италије, Енглеске, Немачке, Америке, Белгије итд. Али и тај тако важан моменат у ово материјалистичко и меркантилно доба, ми нисмо умели довољно да искористимо. Туристички свет и даље јури у Швајцарску, Холандију, па чак и на Азијске оЗале, где се за једну летњу сезону троши по десетине хиљада динара (јер су тамошње валуге нзвероватно високе) а не долази овамо, к нама, где би се више туристичких и природних лепота могло да добије уз петину учињених трошкова! Овом значајном детаљу недостаје довољна пропаганда. Европски и амерички туриста још није обавештен о лепотама Југославијз и о јевтиноћи туристичког излета по Југославији и њеним градовима!

Разуме се да је најззћи број туриста из наше државе. Од иностраних туриста највише пада на Чехословаке, Аустријанце, Немце, Мађаре, Италијане, Пољаке, Французз, Енглезе, Швајцарце (у току последње двз годинз преко 12.000 Швајцараца дошло јз да сз дизи природним лепотама Југославије!), Румуне, Американце, Бугаре, Грке, Холанђане итд. Укупан број проведених дана страних туриста у Југославији изнео је 1,514.870 у 1935 години. Анализирањем, где су те дане (ноћивање), провели страни туристи дошло се до иитересантног открића: у на аим градовима и туристичким местима 446.285 дана (ноћивања); у бањским местима 76.874 д,ана; у нашим планина-

*) Огсеку за туризам при Мин. трговипе и индустрије, а нарочито шефу г. ГргашевиКу, гл. секретару г. ТодоровиНу и другии функционерима овога отсека благџдаримо на статисмчким подацина.

Туризам се код нас развијао спонтано, као самоникло цвеће. Пре педесет година, и наша данас најјача туристичка места на Јадранском мору нису знала за промет странаца. Прва групица, која ]'е тих дана дошла у стару и још примитивнгу Црквеницу била је једна чешка породица. Од тада се туризам полако развија. Међугим, све до пре 12 година, наш промет странаца није обећавао велике наде. Тек од 1921 године почиње његов нагао пораст, из годинз у годину све јачи. 1925 године број туризта (и страних и домаћих) износио је свега 203.728, да би се, 10 година доцније, попео на 1,009.728! Само и тај снажан полет туристичког промета странаца био је мање више спонтан, слабо или никако диригован, у најбољем случају помаган једино од приватних туристичких друштава („Путник" и др.) уз идеолошку сарадњу врло а: илног Отсека за туризам Министарства трговине и индустрије, Канцеларије Савеза градова и неколико градских општина, које су умеле боље и далековидније да сагледају важност туризма у будућности.