Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 867

је предвидела нешто доиста ново и у суштини!' сасвим демократско, напредно, предвидела је| туристичке одборе и савете. Они су као тури-| стички одбори прва инстанција код ошитинских ! и градских управа; као туристички савети саветодавна инстанција код бановинских; и као последња — Врховни туристички савет — при Министарству трговине и индустрије. Сви су ови савети — према предвиђеном устројству читави мали парламенти, створени слично корпоративном систему. Они претстављају, можда, један од првих случајева у нашем законодавном животу, да се у од!боре и савете, поред државних и самоуправних органа, са јавним правима и дужностима, уведу и приватна лица, која по полол;ају немају никакве везе са јавном службом! Тако су у Врховни туристички савет, поред строго званичних лица, ушли као чланови истог: д!ва претставника Савеза угоститеља; један претставник Савеза пданинарских друштава; директор „Путника", један претставник туристичких савеза итд. Читав један мали стручан туристички парламенат. Да је Уредба до краја била конзенгезенгна у своме демократизму, она би би^амеђутвима унашем законодавству која место монскратског система заводи систем аутономних савета, пониклих из народа и стручних редова. Али у своме либерализму и правилном схваћању радне самоуправе она је ста\а на по\а п(ута пошто је — свима туристичким саветима дала само саветодавни карактер уместо одлучујућег у оквиру пуне радне самоуправе! У чл. 2 Уредбе пропуштено је да се нормира обавезна сарадња Савеза градова. При проглашавању појединих места за туристичка није се смела избећи колаборација Савеза градова, као најстручнијег арбитра за градове, ни Савеза организацила службеника градских и сеоских општина, који, поред; познавања градова, познаје до детаља и све сеоске општине и њихова туристичка добра. Као у већини наших поратних Уредби са законском силом, ни у овај нису предвиђени извори финансиских сретстава, без којих је сваки јавни посао неизводљив, а нарочито туристичка акција. Као главни финансиски извор за туристичку делатност предвиђа се приход од општинске таксе на странце (чл. 3 Уредбе). Нигде се туристичКо унапређење и извођење великог комуналног програма за унапређење туризма не везује искључиво за ове општинске таксе. У целом свету у развијању туризма учествују финансиски највећим делом држава, бановине (области) и општина, која технички изводи ту акцију. О том финансиском учешћу бановине и државе, Уредба јенедовољно конкретна. Члан 6 Уредбе истина нормира дужност бановине да у своме буџету осигура средства за туристичку акцију, али не нормира изворе прихода тих средстава. (Овде напомињемо као једну корисну сугестију да би се мо-

?гао увести оиштински туристички порезнапроГресивној основи[ с тим д!а он важи само за туристичка места. Висока социјална праведност захтева, да се јаче и прогресивније оптерете сви они који од туризма имају изванредне користи, а сви они који у туристичком месту имају само голу рад!ну онагу и врло слабу привреду да се ослободе од свакОг туристичког опорезивања). Члан 15 Уредбе предвиђа могућност да Министар трговине и индустрије оснује „Фонд за унапређење туризма". У том ое пропису вели: „фонд Ће служити за покриће материјалних и личних расхода потреЗних за извођење годишњег радног програма на пољу туризма. У фонд ће улазити као приходи: удео Министарства трговине и индустрије на доЗити од прихода страних новина и часописа; приход од осигурања аутобуских предузећа по члану 82, 1 Закона о радњама; други приходи који су намењени или буду намењени унапоеђењу туризма... Министар трговине и индустрије, у споразуму са Министром финансија. донеће Правилник о руковању овим фондом." Скупна, државна туристичка акција односно државна туристичка пропаганда може се донекле финансирати овим фондом, ма да његови извори прихода не дају јемство за прибављање довољних материјалних сретстава, али се локална, општинска акдија на унапређењу туризма као најглавнија и непосредна може финансирати— само туристи^кнм порезом на прогресивној основи уз помоћни приход' од' такса на странце. Уредба о унапређењу туризма донела је још један новитет, који морамо 1сао поимер за углед подвући, пошто ми већ годинама пледирамо за обавезну израду петогодишњих, односно једногодишњих минималних програма из области комунално-соци^алне акцијз,. Поо г оаме су општине дужне не само да израде, не^оутоку године још и да реадизују. Уредба о унапређењу туризма поедвиђа да такве, разумз сз искључиво туристичке планове и програме, има да израде градски туристички одббои, као и бановински туристички савет, и да на његовом остваоењу раде у току исте године. Овде је требало предвидети казнене санкције у случају да се ти планови (програми) не ураде, да се благовремено не пошљу на одобрење, и, најзад|, да се у току једне године ни мало или врло мало остваре. То су неколико од основних недостатака ове иначе воло добре Уредбе. И пое него што би се уочене празнинз! у погледу унапређења туризма могле да допуне измзном Уредбе, могу се исправке нормирати Правилницима за извршење Уредбе, које је дужан да у смислу чл. 18 Уредбе донесе Министар трговине и индустрије. Један од тих правилника, предвиђених у чл. 18 Уредбе о унапређењу туризма, пропи-