Општинске новине

Стр. 874

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

привлачним фотографијама Београда, као и контролисати квалитет дописница Београда, које се израђују приватном иницијативом јер многе од тих дописница (анзис-карти) таквог су изгледа да у ствари само штооде пропаганди Београда. У заједници са Централним пресбиро-ом и друштвом ,,Путник'", Одељак 1 за штампу и туристичко-културну пропаганду треба да организује низ туристичко-пропагандНих изложби о Београду камо у вемљи, так!о и у иностранству. На првој седници Културног одбора г. Душан С. Николајевић предложио је, да се приреди једна изложба Београда и његовог развитка, на којој би се одржало и низ предавања о Београду, а на седницама секције за штампу (Уређивачки одбор), одржаним у овој години, одлучено је, да писац ових редова спреми сав потребан статистички, графички и други материјал заједну изложбу развитка Београда за последњих 15 година. Та изложба кроз графиконе, рељефе, увеличане фотографије и остала документа треба да манифестује гигантск'и развој Београда на пољу урбанистичком, санитарном, комуналном и другом. Добар део статистичког материјала већ је спремљен и у колико финансијска сретства дозволе, та би се изложба развитка Београда могла приредити у првој половини идуће године. У низу систематске и добро организоване туристичке пропаганде не треба заборавити потребу организовања и сталне туристичке изложбе (у форми музеја) у Београду, на којој би се, поред фотографских снимака и туристичке литературе, изложили и наши национални везови, народна питорексна одела, домаћа индустрија и производи уметничких занага итд. Поред ове пропагандистичке службе, Београдска општина преко свога Одељка за штампу, туризам и културну пропаганду треба да предузме цео низ ситнијих али исто тако значајних мера у туристичкој; акцији (н.пр. оснивање биро-а за обавештавање туриста у заЈедници са друштвом ,,'1утник"; постављање планова на прометним местима за оријентацију кретања странаца по граду; уређење аутобуског саобраћаја са околином Београда; уређење излетничких места у околини Београда; уређење типичне сеоске куће*) у околини Београда где би се странци могли одвести; регулисање цена у угоститељским радњама и цена хотелсмих соба, као и строго контролисање хигијенскИх прилика у нашим хотелима итд.) Како је Београд ушао у списак туристичких места, то се мора детаљно израдити програм за туристичку акцију Београда, конституисати стални граДски туристичМи одбор и, евентуално, створити једно Друштво за унапређење туризма у Београду, Кроз! које би се координирала комунална и државна туристичка акција са приватном иницијативом, која је *) ПредЈгог г. Бошка Татића, референта друштва „Нутник". увек благотворна у једној оваквој делатности као што је акција за унапређење туризма. (Пример нам је друштво „Путник", ко}е тако агилно помаже туристички развој Београда и целе Југославије.) Кад је реч о туризму и о привлачењу странаца! и о њиховом што већем промету кроз нашу Престоницу — мора се поменути и снажнији ангажман ;на социјалном и културном пољу. Поред природних лепота положаја Београда, питорексног и неупоредиво лепог, странци траже и вештачке лепоте, амизман, културно разонођење и у том правцу необично цене оно што је раритет, по могућству национални специјалитет земље или града кога походе. Праг, н.пр., дао је десетине милиона на развијање свога туризма и Културне пропаганде, а стотине милиона чешких круна на развијање својих социјалних и културних установа („Масарикових домова"; општинскИх позоришта; градске библиотеке, градског репрезентативног дома итд.). И Праг не мора показати странцу само своје културне и националне антикете, ни трофеје прошлости, него и огроман низ социјалних и културних институциј.а, па и комуналних установа за разонођење јер их безбро} има. У томе смислу и ми морамо радити. Београд треба да подигне своје општинско позориште, свој Дом Културе) и своју општииску библиотеку (за прашку општинску библиотеку датојепреко седамдесет милиона динара!), свој градски музеј, дечје позориште, вештачко клизалиште итд. Општински зоолошки врт треба и даље комплетирати), и то више у погледу националне фауне. На будуће београдско сајмиште и сталну изложбу мустара и привредних артикала мора се обратити нарочита пажња. Сајмиште је, пре свега, привредно-комерцијална институција, али ако се при његовом детаљном пројектовању и обради 6'уду имале^ у виду и потребе туризма (са обрадом једног забавног дела), сајмиште Београда може и треба да буде врло лепа и привлачна установа Београда. У последње време нашег меркантилног доба примећује се да се туристички излети у великом броју спајају са комерцијалним потребама. 1 реба овде поменути и хитну потребу установе београдског пратера. Нема ваљда ниједног већег града у Европи који нема свој пратер, своје место за забаву и разонођење широких маса. Чак их имају и Енглези, поред свог традиционалног вик-енда. Први услов за развитак „пратера" јесте да је он по месту сталан. Ако би он био чергашки, као овај наш са некадашњег Малог Калемегдана за ових десетак година, он се никад не може изградити модерно и према естетским захтевима. Можда би се он најпогодНије могао да изгради на једном од београдских острва, која се могу јединствено уредити и искористити, просто претворити у „острва забаве и спорта"... —