Општинске новине

Прилови за историју Београда

Др. ВоЉидар С Ми1«о А «јевн11. књижебнић Немачки досељеници у старом Београду и С рбији

Прве две деценије Деветнаестог века испуњене су херојском борбом народа у Србији — за слободу и сопствену државу. Тих дваестак устаничких година, после скоро двадесет пута толико робовања, обухватају ако не најславније, — јер од Немањићске епохе тешко је замислити славнију — а оно без сумње најузвишеније и најтирљивијз поглавље Србинове историје. Наши Устанци су до дирљивости узвишена историска потврда, да је српска национална свест била увек будна и да су у Србији и кнезови и сиротиња раја били „раги кавзи", осећајући у иодједнакој мери душевну потребу за власгитом, слободНом државом. И још нешто више: они су увиђали да њихова држава и:'ла биги колико слободна толико и напредна, културна, и увек способна да се прилатоди духу времена. И Карађорђева и Милошева Србија улагаше племените напоре, да од турског пашалука постане сувремена држава. Што се наш културни развој кретао испочетка споријим темпом, лако је разумљиво кад се има на уму бура која је на Косову угулила лучу слободе, и вековна тама ропства, кроз коју једва светлуцаше кандило славних предања српских. Једно остаје: Србија је одувек хтела напредак, одувек желела да се примером великих и срећних народа поучи. Зато је она усрдно прихватила и странце, који су њеном народу могли бити од користи. Од свих Европљана имали су Немци понајвише смисла, разумевања и саосећања за оно што је у српској раси истински лепо и велико. Знаменити немачки историк Леополд Ранке, инспирисан српским Устанцима, написао је 1829 год. своје најлепше и најбоље историско дело »Б1е 8егБ18сће Кеуо1и11оп«. Сам „Краљ песника" Гете је препевао неколико наших народних песама, а Јакоб Грим је популарисао у немачком свету Вукове збирке народних приповедака. Све то учинило је, да се у Немачкој још пре сто и вишз година пробудило врло живо интересовање, са топлим симпатијама према маленој али јуначкој земљи на далеком Балкану. Већ под првом

владавином кнеза Милоша појављују се неколико немачких путописаца у Србији; с њима почиње и досел^авање првих Немаца у младу српску кнежевину, поглавито у Београд. * Као што рекосмо, било је неколико Немаца што пре читавога века пропутоваше и описаше Србију Милошева времена (Г. А. Вимер, Ф. Посарт и др.); али су међу њима тројица оставили иза себе путописе, који по својој, забавности и поучности, претстављају и данас једну пријатну лектиру. Сем тога путописи ови садрже пуно драгоцених података, из оног интересантног доба када Србија од турског пашалука превираше у сувремену државу. Први од поменуте тројице, по хронолошком реду, јесте Адам фон Вајнгартен, капетан у ћесарско-аустрискОм главном стану. Он је год. 1820 израдно карту Србије и саставио уз њу опширан и за своје време одличан историско-геограсрски текст, под насловом »ОБег Зег1з1еп«. Проф. Радојичић каже о овој расправи, да беше изазвала велики преокрет у познавању оновремске Србије, што потврђују и тадашња два најбоља познаваоца српске земље, Вук Караџић и Јернеј Копитар. Тим својим радом је Вајнгартен унапред пружио иноземству поуздану и савесну подлогу помоћу које ће страни читалац боље разумети Ранкеово доцније монументално дело „Српска Револуција" (српски превод од Ст. Новаковића). Други је немачки путописац Ото Фрајхер фон Пирх, поручник (Ргепиег - 1леи1епап1) у краљевско-пруској првој гардиској регименти. Нзегов „Пут по Србији у позну јесен 1829" (на српски превео др. Драгиша Мијушковић) оставља на читаоце изванредно угодан упечатак. Нзегов поглед је ведар, а причање занимљиво. Као војник са темељним стручним знањем, Пирх је умео да запази све што беше карактеристично у животу тадашње тек изграђиване Србије. Нзегова опажања су праћена увек топлим симпатијама према нашем народу и страхопоштовањем према Милошеву државотворству .