Општинске новине

Стр. 892

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Мало је времена прошло па су и кметови изабра)ни, на место оних који су поднели оставке. О томе је Управа вар. Београда поднела овај извештај: „У следству високог предписанија од 21 т. м. ПН 3096, Управитељство је ово у смислу уредбе од 23 марта 1840 КВН 221; Сов. № 287 о избирању кме8това поступило и под председатељством члена свог г. Николе Костића у место одсуствовавшег долуподписаног управитеља дало скупити осим опредељеног числа обштинара и неко число отменији грађана и по узајамном согласију свију присуствовавши лица изабрани су једнодушно из средине обштинара на место оставку давига членова: Глиша Јовановић, терзија; Стојан Делимарковић и Стеван Нешковић, магазаџије, без да се и једно лице противно показало овом избору; те су данас ови новоизабрани членови положили заклетву

у присуствију протојереја овдашњег г. Димитрија Вујића и долуподписаног управитеља. О извршењу овог, Управителство ово покорно моли Попечитељство да би законим путем овај избор уваживши, по жељи и молби обштине, поменута лица за членове Примирителног суда ове вароши признати изволело. № 1681, 28 јунија 1845 у Београду Управитељ вар. Београда Секретар, подполковник, Јелисије Вукајловић Ј. Вучковић Општина је успела да јој се обе жеље остваре. Пада само у очи да су кметови прво положили заклетву па се тек онда тражило одобрење њиховог избора. После неколико дана и то је одобрење дошло.

Калдрма београдска у 1866 години

До пре десетак година ми смо у Београду имали рђаву калдрму. А шта да се каже за београдску калдрму пре 70 година? На ово питање даје нам одговор капетан В. Николић који је у неколико бројева „Световица" за 1866-тој ствари писао. Изнећемо неколико одломака из чланка Николићевог: • ј ј [ ј | „Сумњамо има ли живе душе која је калдрмом београдском прошла, јал' пешке, јал' на колима, а да није узвикнула: аратости и таквог пута и такве калдрме!" „Не треба изгубити из вида: прво, да је у Београду престолница неше земље; друго, да та иста престолница не завата више но од прилике пола сата у квадрату. При тим околностима дакле нема сумње да је прилично зазорно да су нам улице тако лоше урађене.. Ако узмемо површину Београда да износи 1/2 сата, а тако и Јесте, то би ова у метрима имала 400.000 кв. метара. Од овог броја најмање је 3/4 покривено кућама, баштама и авлијама; остало би на пијаце и сокаке до 100.000 кв. метара и то за цело није много. У нашој обштини сматра се за мучно и огромно дело питање калдрме, за које треба велика сума жутих дуката. Међутим, ако смемо молити за; мало пажње, ми ћемо у час свести ту целу тако голему ствар на доста прост и јефтин посо — не кажемо опет сасвим „муфте." Писац даље предлаже да се набави шљунак, јер вели: „ми толико шљунка имамо да бисмо могли целој

Европи путове патосати а не видимо га и не употребљавамо." За радну снагу писац предлаже да се узме до стотину апсеника и неколико волујских кола. Чудно изгледа да није захтевао и кулучење грађана. Даље каже: „Калдрма (мисли на постојећу) не треба нимало да се квари, већ напротив врло простим начином поправити. Треба из мајдана навући шљунак и песак, шљунак и песак посути озго по калдрми у све рупе и рупице па маљем набИти и имаћемо у целом Београду калдрму што но кажу равну као длан. ' За време док се збира материјал може се обратити пажња на подизање тротуара, јер и ово'је врло нужно, чега се можемо одма латити, пошто је то посо који се независно од осталог може отпочети." У даљем излагању каже: „Постојећа калдрма у Београду треба да постане подлога насипу. Ако се насипање буде вршило и у будуће онако као што се чини на насипу до Топчидера, онда насип не само ни за кога неће бити од вајде, но на против од штете." И завршава: „Кад се дакле намерава насипати један пут, онда не треба никако изгубити из вида, да га треба ма којим начином утапкати, својски и темељно, па посути одозго песком." Мисли овога капетана за оно доба, пре 70 год. биле су оригиналне и практичне. И данас (су оне практичне за многе наше паланке.