Општинске новине

Позоришна хроника

ЈжимЉоња и иремијере — „д-.1 и од Б. Нушића - „Каваљер са ружом" од Р. Штрауса — „Женидба" од Гогоља — „Госпођа Помпадур" од Ж. Сармана — „Срећни брак" од Тригера — „Леда" од М. Крлеже — К. и А, Сахарови — „Гроб незнаног јунака" од П. Ренала — „Дон Карлос" од Ф. Шилера — „Матура" од Л. Фодора.

Народно позоршите унело је у последње време у своје преставе мало више живости, пружнло публици дубља уметничка уживања. Ангажовало је као госте неколико првокласних оперских певача и драмских глумаца, наших и страних. Гостовали су у току јануара, фебруара и марта ови оперски певачи: г. ЈанБартоњ, тенор, као стални гост („Отело", „У долини", „Салома", „Пајаци" и т. д.); г. Карењин, члан опере у Софији („Риголето", „Кавалерија Рустикана", „Аи-, да"); г. Дину Бадеску, тенор, („Фауст", „Бал под маскама", „Боеми"); г-ђа Марија Хуса, члан опере у Хамбургу, („Танхајзер", „Каваљер са ружом", „Аида"); г-ђа Ваљани („Аида", „Кнез Игор"); г-ђа Ђунђенац („Салома"); г. Роберто Тулман, тенор („Тоска", „Аида", „Кармен"); г. Виљем Зитек, први бас Народног дивадла у Прагу („Продана невеста"). Као драмски глумци гостовали су: г. Павлов и г-ђа Греч у Гогољевој „Женидби" и у „Туђем детету '; г. Тито Строци у Крлежиној „Леди"; г-ца Љубинка Бобић у комаду „Рокси" и „Туђем детету". Г-ца Љубинка Бобић приредила је београдској публици необично пријатно изненађење, јер је показала да се за ову годину дана, откад не игра на београдској позорници, много усавршила. Не само да се ослободила извесних „својих манира", него је своју игру психолошки продубила, у гестовима и мимици учинила финијом, дикција јој је природнија, правилнија. У целу своју глуму унела је много живота, душе, успоставила флуид између себе и публике. Пожњела је заслужене аплаузе.

Позоришна Управа је у последње време приказала и неколико нових комада: Д-р г. Бранислава Нушића има све добре особине овог популарног комедиографа: Главна фабула добро изабрана, занимљива; интрига вешто развијена, добро искоришћени заплети помоћу изненађења, кви про кво, наглих обрта; развијање ситуација у безброј варијација; згодно гарнирање епизода; успело карикирање личности; жив, спонтан хумор; оштра, духовита сатира; у основи добра композиција дела. Али има и познатих Нушићевих мана, — само у мањој мери него што смо навикли да их сусрећемо у другим његовим комедијама: Недовољно цртање ка-

рактера, тако да његове личности остају обично конвенционалне фигуре, једва се каткад уздижу до прецизније израђених типова; местимична развученост; неке споредне сцене нису довољно мотивисане; комика каткад прелази у лакрдију. При анализи других Нушићевих комедија, овај ланац мана и местимичних недостатака много је дужи. Ова комедија значи успон Нушићевог духа. Не толико због виших комедиографских квалитета (које је г. Нушић показивао и раније), колико због мањег броја мана и савршеннје техничке обраде. Комедија обрађује баш најактуелнији савремени живот, даје средину у којој се крећемо. Износи оно што ми сви запажамо, читамо свакодневно у новинским хроникама, али немамо снаге да му дамо уметничку форму. То није врлина, али је срећна околност, која доприноси много популарности комада. Публика је примила комад са одушевљењем и он пуни позориште по целој Југославији; у неким се местима даје готово сваке седмице по једанпут. Један ташт богаташ скоројевић, Живота Цвијовић, није задовољан својим уздизањем у финансијске кругове. Хоће своју породицу да уведе и у више интелектуално друштво, хоће да ожени свога сина са министровом' ћерком и да му тако отвори пут за политичку каријеру. Научио је да за паре све купује, па је и овде сигуран у успех. Тврда челична каса стоји у његовој соби као симбол модерног божанства. Његов син Милорад, неспособан бонвиван, нема очевих амбиција, чак их и не разуме. Њему је главно да лумпује ноћу, да се проводи са женама, а дању да спава. И он воли новац, али да га потроши на фриволна задовољства. Отац мора да удешава све сам. Он шаље једног сиромашног талентованог младића, Велимира Павловића, о свом трошку, са документима свога сина, у Швајцарску на студије. Сиромашни студент студира на име и за рачун богаташевог сина. Али узгред води љубав за свој лични рачун са једном студенткињом, ћерком своје газдарице. Мама и ћерка заплећу га у мреже и он буде присиљен да се венча. Наравно, са документима и под именом богаташевог сина. Ускоро после венчања жена му роди сина, који буде крштен на презиме богаташево.