Општинске новине

Правна хроника

159

Ушрошак ревервних кредиша из опшшинских буиета I Утрошак резервних кредита из одобреног буџета градске општине врши се по одлуци градског већа, које не може своју надлежност по овом питању пренети на претседника општине. Веће града Н. донело је одлуку којом овлашћује претседника општине „да може у току буџетске године 1936 37 чинити издатке из резервног кредита буџета расхода за 1936 37 на материјалне расходе до 1000 динара, с 'тим да сваки овакав издатак пријави накнадно градском већу, и уз ограничење, да свеукупни овакви издатци не могу прећи у току ове буџетске године износ од 10.000.— дин." Банска управа као надзорна власт, нашла је да је ова одлука већа противна § 120 ст„ 3 Зага. о град. општинама, па је стога исту задржала од извршења ожалбеним решењем на основу § 134 Закј. о град. општинама. Жалбу градског поглав. против одлуке Бан. управе одбацио је Држав. савет — решење бр. 23814/36 — и горе изнето становипгге о спорном питању образложио је на следећи начин: „У § 120 Зак., о град. општинама прописано је да се градско финансирање има вршити по буџету како је одобрен. Што се тиче резервних кредита из овако одобреног буџета нарочито је одређено (ст. 3 § 1120) да се ;могу трошити на материјалне издатке и (нове пензије по одлуци већа". Када су на овај начин резервни кредити из одобреног буџета законом нарочито издвојени, придајући им нарочиту важност, и одобрено &а се могу трошити само „по одлуци већа" и гго на само „материјалне издатке и нове пензије", онда веће не може ту своју надлежност пренети на другог органа. Градско веће према томе није могло, у овом случају, пренети своју надлежност на прет. општине. При овоме су без важности ограничења дата у одлуци већа, према којима се већ утрошени издатак има пријавити већу а укупна сума не може прећи 10.000.дин., јер кад се у начелу дозволи трошење из ових кредита без претходне одлуке ,већа, онда се може отићи и дотле да се сви |кредити претходно утроше па затим да веће одлучује о умесности учињених издатака. Међутим законом се и хтела спречити комотност и лакоћа у трошењу ових кредита па је стога и одређено да се ' издатци из ових могу чинити по одлуци већа. без обзира на реличину и техничке тешкоће да се дође до потребног одобрења. Како је одлуком већа у овом случају, на супрот наведеном законском пропису, дато овлашћење претсед. општине да претходно чини издатке из ових кредита само уз обавезу да то пријави већу, у ожалбеном решењу је исправно поступљено кад је таква одлука задржата од извршења на основу § 134 Зак. о град. општинама." УплаШе у Пензиони фонд градских службеника Градски службеници не могу бити ослобођени од плаћања улзга у пензиони

фонд, нити општина може за ших плаћати службекички порез држави, јер би се на тај начин плате градских службеника повећале изнад плата државних службеника, а то закон не допушта. Закључком градскога већа једне градске општине ослобођени су град. службеници од плаћања улога у пензиони фонд и плаћања служб. пореза, коју је дужност преузела на себе сама општина. Банска управа као надзорна власт нашла је, да је овај закључак противан §§ 85 и 86 Правилника о службеницима дотичне општине у коме је предвиђено да улог у фонд имају плаћати сами службеници, а и чл. 89 Зак. о непосредним порезима, по коме су службеници дужни плаћати порез. Оеим тога у решењу Бан. управе истакнуто је да је закључак противан наређењима Мин. фин. о провођењу штедње. Са тих разлог задржан је од извршења наведени закључак а ва основу § 134 Зак. о град. општинама. Против одлуке о задржавању од извршења град. општина изјавила је жалбу Државном савету истичући, да је правилником о њеним службеницима (§ 35) овлашћена на повећање принадлежности својим службеницима и да је то учинила тиме што их је ослободила од плаћања улога у фонд, а што се тиче плаћања порезе држава не губи ништа, јер ту дужност преузима општина место њених службеника. Ову жалбу одбацио је Државни савет решење бр. 2873/36 са еледећим образложењем: „У § 100 Зајк, 1 . о град. општинама прописано је, да се одредбама статЈ ^та о град. службеницима не могу предвидети плате и положајни додатци већи од оних које уживају државни службеници. У см. ове одредбе Град. општина В. донела је правилник о ;својим службеницима у коме су плате предвиђене у једнаком износу са платама државних чиновника у 'рИновничком зак. (§ 23, 25 и 26). Осим тога предвиђена је дужност ових службеника за улагање и пензиони фонд у рстом износу као и код државних чиновника (§ 85 и 86), а по одредбама закона о порезима имају плаћати порез такође каа и државни службеници. Ово је дакле изједначено са државним службеницима. Међутим закљутеом град. већа који је задржан од извршења ожалбеним решењем ово стање је измењено. По њему општина ослобођава своје службенике од плаћања улога^ у форд а на себе преузима дужност плаћања пореза који би они имали плаћати, која ослобођења нису дата ни државним чиновнИцима. На тај начин повећавају се плате град. службеника изнад оних које уживају државни чиновници (за износ улога и пореза), а то је противно наведеном § 100 Зак. о град. општинама. Повећање плата службеника на основу § 35 Правилника могуће је само до изједначења са платама државних службеника а не и преко тога. Пошто је закључак град. већа према овоме био противан закону, то га је надзорна власт могла задржати од извршења у см. § 134 Зак. о град. општинама, као што је овде и учињено ожалбеним решењем". Љубомир Ж. Јевтић