Општинске новине

Комуналне вести из иностранства

ЧЕХОСЛОВАЧКЕ САМОУПРАВНЕ ФИНАНСИЈЕ Чехословачка држава помаже израду престонице. У Прагер Тагблату од 17 јануара 1937 дао је народни посланик др. Отокар Клапка интересантан приказ финансијског стања у чехословачким самоуправама. У Чехословачкој организовани су посланички клубови тако, да су према ресорима и гранама управе образоване с^кције у којима дотични посланици прате сва питања по појединим ресорима, проучавају проблеме, који спадају у поједини ресор, израђују предлоге и дају иницијативу за став који странка у свом парламентарном раду има да заузме. Тако свака странка има свога сталног референта и кореференте за поједини ресор, који на тај начин постају стручњаци и кандидати за министре појединих ресора кад и ако странка дође у положај да учествује у влади. Сем тога парламентарне дискусије у одборима и пленуму воде се не само са партијско-политичког гледишта, већ се уздижу на виши ниво објективне стручне сарадње свих странака за што боље решење појединих питања. Странке у свој биро осим посланика ангажују и друга лица — ван парламента, која научно и стручно проучава-ју и разрађују поЈедине струке и проблеме и тако дају могућност странци и посланицима да исправно и фундирано заступају своја гледишта, да оцењују и контролишу рад владе и појединих ресора. Зато и приказ самоуправних финансија, који је дао нар. посланик Клапка, има своју посебну вредност и значење. Из тог приказа изнећемо неке значајне податке. Издаци самоуправних тела изнашали су 1935 године 1,276.477.173 ческих круна — дакле нешто преко једну и четврт милијарде. Земаљске (покрајинске) самоуправе налазиле су покриће за своје издатке претежно у земаљ. прирезу од кога је добивено 1.050 милиона круна. ТаЈ' приход расте услед тога што основица (држ. порез) расте. Земаљске самоуправе — премда потребе расту — имају сређено финансијск'о газдовање, али среске самоуправе налазе се у тешком положају, јер су презадужене. Оне имају једну и три четврти милијарде дуга, већином за из градњу путова. Приход свих среских самоуправа износи 196 милиона круна, од тога троше 141 милион на камате и амортизацију, тако да остатак недостаје ни за редовне потребе. Општине имају већином уравнотежене буџете али ипак има општина и са дефицитом, који покривају земаљске самоуправе (покрајине). Досадањи закон о газдовању самоуправних тела, који је три пут новелиран, није био у стању да стави самоуправне финансије на сигурне основе и показује

се потреба да се донесе нови закон — осми по реду, у ком ће се утврдити задаци самоуправних тела и нови финансијски систем. Идеал би био да се самоу ■ правна тела финансирају властитим средствима, алн без дотација државе неће се моћи изићи на крај, јер чак ни британска локална управа не може више функционисати без јаких дотација државе. Сем тога мора држава да узме у руке сређењс дугова самоуправних тела. Дугови изнашају: код покрајина 1.251,161.051 круна срезова 1.725,810.623 „ општина 9.516,974.482 „ дакле преко 12 и по милијарди. Фин. законом од 1935 године омогућено је да покрајине преузму отплату за дугове који су употребљени за јавне радове. Моравско-шлеска покрајина преузела је део тих дугова уз камате од \ х 1^1и и 7 /в°/о амортизације. Тиме је утрт пут за санирање општинских финансија, па ће задатак новог закона о самоуправним финансијама бити да утврди сталан систем за решење питања самоуправног газдовања, који мора чврсте темеље ударити не само за санирање досадањег стања већ и за очување будућег здравог развоја, а тај лежи у принципу да се не могу општинама никаквим законом наложити нови задаци ако се уЈ 'едно не предвиде средства за покриће трошкова при извршењу тих задатака. Ако се хоће озбиљно лечити последице економске кризе, мора се завести ред не само у државним већ и у самоуправним финансијама које су јак фактор у Ј 'авном газдовању, па стога им се мора обезбедити санација и даљи миран и нормалан развој. Тако у крупним потезима говори др. Клапка о самоуправним финансијама. Како су те финансије до сад уређене може се видети из дела др. Јарослава Шафара и др. Егона ВаЈ'са „О финансиЈ 'ском газдовању општина" у ком је отштампан и цео закон о самоуправним финансијама. Из тога видимо, да је држава препустила. општинама које имају више од 150% приреза цео државни порез од зграда. Надаље је из прихода пореза на обрт препуштено самоуправама у Ческој 9,759.859 круна „ Моравској 60,302.255 „ „ Словачкој 16,000.000 „ „ Карпатској Русији 1,500.000 „ ■ а из пореза на пиво у Ческој 75,191.917 круна „ Моравској 19,973.808 „ „ Словачкој 7,963.823 „ „ поткарпатској Русији 804.740 „ ит.д. тако да је изведен цео један систем по ком самоуправе учествују (партиципирају) на приходу појединих облика државних дажбина.