Општинске новине

Некролози

169

тер, која га је пуних седам година неговала и лечила и на чијим је рукама и издахнуо. Последњи новинарски рад пок. Јовановића о лепотама Београда отштампан је у „Београдским општинским новинама" у бр. 1 од 1933 године, када су ,,Б. о. н." напуниле пуних 50 година свога излажења. За собом пок. Јовановић није оставио никог и ни-

шта осим неколико комплета „Београдских општинских новина" из осамдесетих година, старих фотографија и успомена у рукопису, који ће се по његовој последњој жељи предати Библиотеци и Музеју Општине града Београда. Света Милутиновић

-ј- Милан Прибићевић (1877 — 1937)

8 марта ове године умро је у Монтреу, у Швајцарској, Милан Прибићевић, пуковник у пензији и народни посланик. Храбар као војник, пожртвован и агилан као национални апостол, идеалиста као политичар, — пок. Милан Прибићевић оставио је лепо име у нашој херојској борби за ослобођење и уједињење и служиће као светао пример будућим генерацијама.

ј- Милан Прибићевић Као аустријски официр, дао је оставку на официрску службу 1904 и затражио пријем у држављанство Србије и у српску војску. 12 јула 1905 изашао је указ о пријему Милана Прибићевића у држављанство Краљевине Србије и о његовом именовању за псручника српске војске са службом у Крушевцу.

Али он није сматрао да је тиме испунио своју националну дужност. Та му је позиција била потребна да би могао припремити и Србију и Југословене из Аустро-Угарске Монархије на крупне догађаје, у које је он чврсто веровао. Он одржава и даље везе са народом у границама Аустро-Угарске, — преко чланака у листовима, преко дописивања са пријатељима, преко анонимних летака, а и директним контактом, — настоји да га национално освести и спреми за одлучну борбу. Та је веза постала жива нарочито када је Милан Прибићевић премештен као официр у Београд. Он постаје један од главних функционера „Словенског југа"; учествује у оснивању Народне одбране и постаје њен генерални секретар. Он је писац чувеног револуционарног статута, у коме се језгровито и убедљиво износи програм југословенске револуционарне акције у Аустро-Угарској Монархији у циљу ослобођења свих Југословена — Срба, Хрвата и Словенаца, — и њиховог уједињења у самосталну државу. Тај статут постаје јеванђеље Југословенске револуционарне омладине, кружи тајним каналима по свима вишим и средњим школама аустријским, у којима има Југословена, и на његовом основу свуда се стварају тајне револуционарне организације. Тај је статут, где год је стигао, оживео духове југословенске омладине, улио им веру, дао снаге за борбу, приближио, неким чаробним дејством, час ослобођења. У души омладине планула је визија велике слободне националне државе. Када је прешао у Србију, Милан Прибићевић је написао документовану књигу „Шта треба знати о аустро-угарској војсци", која је врло добро послужила српским официрима да упознају свог будућег непријатеља. У балканским ратовима, као и у светском рату, учествовао је Милан Прибићевић као херој готово увек у првим редовима. Када је Србија прегажена у светском рату, Милан Прибићевић одлази. у Америку, ради живо на скупљању добровољаца и њиховом пребацивању на фронт, где треба да попуне редове српске војске. После светског рата, вечито активни дух Милана Прибићевића морао је тражити ново поље рада. Он одлази у пензију, скида мундир и ступа у политику. Ради нарочито на културном и привредном подиза^ њу села, тражећи за сељаке положај у државном Ј" апарату какав им припада према њиховом броју и '' према њиховим заслугама за ослобођење и развој V државе.