Општинске новине
18
Београдске општинске новине
чиње рад и „Кнежева пивара", а две године доцније парни млин који је подигао сам Кнез. Овај први период показује, да је покретач индустрије била у главном држава или Кнез, али уједно и то, да је тај рад био слаб и предузећа ретка. То је потпуно разумљиво. Индустрија је виши ступањ привредног развитка, и она тражи предуслове, који ће јој омогућити рад. У тек ослобођеној Србији, док су Турци још били у градовима, па и у Београдском граду, није било тих предуслова. * Други период, за који бисмо могли рећи да почиње са дефинитивним напуштањем градова од стране Турака, показује остварење потребних предуслова за индустријски развитак. Прва пошта отворена је већ 1848 год., а први телеграф 1855 год. Број пошта и телеграфа се од тада све више увећавао, те се све поштанске пошиљке нису више морале поверавати „татарима". Кредитни посао почиње да се организује. 1862 год. оснива се Управа фондова, која је имала да прикупи сва јавна сретства и да омогући кредит. 1869 год. оснива се први приватни новчани завод „Прва српска банка" (у којој је, истина, половина капитала била странога порекла), а 1883 год. оснива се Народна банка, која даје снажан полет организацији кредита. 1896 доноси се Закон о акционарским друштвима. 1884 год. прва железница укопчава Београд са Европом и везује га за унутрашњост Србије. Сви ови предуслови, са Законом о потпомагању домаће индустрије, дали су потстрека за подизање индустрије, и поред домаћих почели су у њу да улазе и страни капитали. Већ после 20 година од доношења Закона о потпомагању домаће индустрије, Београд је имао око 20 разних индустриских предузећа, у које је било инвестирано око 5,000.000 дин., а запослено око 500 раденика. И ова индустррја имала је локални карактер и ближила се повећаним занатским радионицама. Но главно је било ударити прве солидне основе, па да трговачки капитал, који се је већ био формирао, почне да показује све веће интересовање за индустрију, нарочито и због тога, што се је становништво већ било почело да привикава на домаће производе. 1893 год. Белги1јско друштво подиже у Београду електричну централу и тиме даје нов замах индустрији, а 1898 год. допуњен је, како је већ речено, Закон о потпомагању домаће радиности. Резултати су били одлични, што нам показује статистика из 1908 год. Београд је тада имао већ 52 индустриска предузећа, у која је био уложен капитал од преко 25,000.000
дин., а која су упославала преко 4.000 раденика. Вредност производње прелазила је тада 30,000.000 дин., т.ј. више од половине целокупне индустриске производње тадашње Србије. У то време београдска индустрија произвела је 66°/о производње пива целе земље и 25% брашна од целокупне количине самлевене у свима млиновима земље. Најбољу слику појачаног индустриског инвестирања даје нам статистика увоза машина у Србију у то време:
Увезено ма-
Повећање у
Пове-
Г одине
шина
вредности
ћање
килограма
%
Динара
%
1897—1900
4,963.965
6,410.652
_
1901 — 1904
5,471.332
10%
7,009.735
9%
1904—1908
13,319.133
173%
14,257.669
100%
У овај период пада и царински рат Србије са Аустријом 1906 године, који је ослободио Србију дотадашње економске зависности од суседне монархије, и дозволио јој могућност аутономне царинске заштите своје радиности. 1908 год. основано је у Београду Удружење српских индустријалаца, које одмах покреће рад на решењу индустриских проблема. 1910 године Србија добија нов модеран Закон о радњама, који ствара и Индустријску комору у Београду. За све ово време Београд остаје главни индустријски центар. Из њега потичу прве идеје за методску индустријску политику, и београдска Индустриска комора покреће одмах питање организације индустриског кредита. Још тада је она тражила остварење привилеговане индустриске банке — питање које је још и данас, на жалост, нерешено и актуелно. ♦ Под импулсом индустријских организација, Београд је добио још нека важнија индустриска предузећа, и тако је Светски рат затекао индустрију Београда већ у добром развоју. За време рата београдска предузећа поднела су и сама судбину престонице. Многа су била и знатно оштећена од артиљерије непријатељске, док је из неких непријатељ био однео машине. Морало се је све кретати изнова, и београдски индустријалци дали су се на посао. Сам факат, да је Београд после Уједињења постао престоница три пута веће државе, и да је пала граница којд је била на његовим бедемима, што је увећало број, његовог становништва, — давао је извесност, да ће се индустрија Београда још брже развијати. Из до-