Општинске новине

Проб леми уређења Београда и његове околине

25

резервише се 25 Ха. за заштитно пошумљавање, те како је овај крај без шуме, то је свака акција у томе правцу добро дошла. Осим тога на истоку од Београда нема ниједно друго место у близини, где би излетници могли боравити. Ово место има све услове да постане једно омиљено излетиште, јер је на води и добро положено, у погледу саобраћајном. г) Најзад, на северо-исток 1 преко Панчевачког моста а дуж новопројектованог пута, који подужно сече амелиорисани рит и спаја шегова села са матичним насељем, предвиђа се једна шумска оаза од 500 Ха., неколико километара удаљена од Београда, као корисно и етапно шумско излетиште. Корисно и због тогашто је за просперитет пољопривреде и њених култура потребна и шума у овом иначе голом и кошави веома изложеном крају. Тако би ова замишљена оаза имала да служи не само за разоноду Београђанима, већ и побољшању климатских прилика за пољопривреду у овом крају. Сама шума могла би да користи и за огледе пољопривредно-шумарског факултета у Земуну, те би и држава имала тројаки разлог за њено подизање и узгој. 22) Шумски појас (заштитни од ввтрова и кошавв) Проблем пошумљавања Београда и околине био је за последњих неколико година довољно проучаван и преко јавности третиран. Његова важност је довољно истицана и на њему се је у последње време интензивно радило. Али све то још претставља ембрионални развој ове акције и право делање на пољу пошумљавања има тек да настане. Овде ћемо само укратко резимирати историју овог питања и истаћи једино важније моменте у вези са тим. Београд има специјалних разлога да проблему пошумљавања, иначе голе своје околине, посвети највећу пажњу. Нису то само естетски разлози, који цењени по важности долазе на последње место, већ су ту у првом реду хигијенско-здравствене потребе у питању. Да београдска околина није оголела, већ добро пошумљена, Београд би имао идеално повољну климу у погледу здравственом. Овако се то неповољно стање јасно огледа у великој смртности београдских грађана, која се често пута погрешно приписује искључиво тој околности што у вароши владају тешке хигијенске прилике, док се на климу заборавља, иако је она врло важан здравствени фактор. Блаженопочивши Краљ Александар I Ујединитељ први је уочио важност овог проблема, и Нзему ~ пошто је у питању здравље Нзегових грађана н просперитет престонице, посветио Своју високу пажњу. Он је отпочео акцију на пошумљавању Београда и околине на један веома радикалан начин. Баш та околност и свеДочи Нзегово високо разумевање овог иначе веома актуелног проблема, који је пре тога

дуго, али безуспешно и без резултата решаван. Он је основао Одбор за пошумљавање и уређење околине Београда, који је 4 године интензивно деловао у атару Општине београдске по Нзеговој личној иницијативи и Нзеговим руководством. Резултат тога рада ће престонички грађани ускоро осетити, јер се то делање, бар у погледу на ближу околину Београда, приводи крају. Сада се та акција проширује путем истог Одбора, а под Високом заштитом и руководством Н>. Кр. Височанства Кнегиње Олге, чије ћемо резултате исто тако ускоро видети и осетити, што ће бити предмет једног специјалног излагања. Познати француски стручњак за пошумљавање, проф. Тесијз, приликом једне посете Београду пре неколико година, јасно је уочио сву обимност овога проблема код нас и указао на пут и начин како се та тако рећи нерешива обимност може смањити, а да се при том ипак дође до жељених резултата. Он посматра цело питање не само технички, већ и финансиски и даје му једно реално решење. Као одличан познавалац механике ветрова уопште (овде је у питању наша кошава) он препоручује стварање једног заштитног појаса, управо једног читавог система тих концентричних појаса, али при томе не захтева њихов апсолутни континуитет односно непрекидност, већ препоручује да се стварају шумска острва-оазе у околини Београда, по могућности што више и у што већем броју ту и тамо по систему шаховском. Ствар тако посматрана много је лакша за решавање и у финансијском погледу, јер се не поставља апсолутни захтев при излучивању земљишта за пошумљавање, да се морају експроприсати и она земљишта која су и сувише скупоцена за ту сврху, већ се на овај начин омогућује, кад се наиђе на тешкоће ове врсте, да се оне и прескоче, а да при том не страда квалитет техничког извођења овог посла. И заиста, наивно је гледиште неких наших назови-стручњака, да се Београд може одбранити од кошаве тиме, што ће се опасати једним непрекидним појасом четинарске шуме, на коме не сме да буде ни једне рупице, и то тако, да у том појасу од 400—500 м. ширине буду засађене прво ниске па онда што ближе ка насељу све више и више шумске врсте. Тако би се (по њиховом тврђењу) добила једна површина у нагибу у супротном правцу дувања ветра, чиме би се правац његовог струјања променио у вис и ветар би оп-цуп прескочио Београд и пао негде на Бежанијску косу, као да је лопта! Ово су којештарије и детињасте теорије, које искључују код тих људи свако познавање механике ветрова. Напротив, позитивна излагања г. Тесије-а навела су нас на многа размишљања по овом предмету. Дате су многе добре сугестије за решавање овог питања, и о њима ћемо говорити код излагања о заштитном појасу. Овде