Општинске новине

Надзор државе над општинама

стар финансија у споразуму са Министром унутрашњих послова, или бан за општине, 1 ) а за градове 2 ) Министар финансија у споразуму са Министром унутрашњих послова или сам Минисгар унутрашњих послоза, Треба нагласити овде две ствари. Прво, да је законска претпоставка надзорне власти у корист среског начелника — за општине, а у корист бана — за градове сем Београда ц Панчева. То значи, где год закон не каже, да је за неко правно срество надлежна нека друга власт, увек се мисли на среског начелника, односно бана. Друго, ма ко био надлежан да одреди једно срество надзора увек је за његово извршење надлежан — за општине срески начелник, а за градове, сем Београда и Панчева — бан. 3 ) г) Какве су гарантије за правилно вршење надвора За разлику од хијерархијског од1носа, где нижи орган нема права да правно критикује акта свога претпостављензг водећи спор противу његових аката, које је донео у вршељу своје хијерархијске власти — код децентрализације то је право децзнтрализованом органу дато, те њему стоје на расположењу правна срества као гарантија за правилно вршење надзора од стране централне државне управз. Какве гарантије у овом смислу постоје у нашем систему надзора над општинским самоуправама? Општа карактеристика нашег сисгеманадзора у овом погледу јесте да наша општинска самоуправа нема управно-судску заштиту. Наша општинска самоуправа не може по правилу повести административни спор против актанадзорне власти којом ова врши надзор. Истина, закони не садоже неки општи пропис којим би општинама и градовима била ускраћена административно-судска тужба, па су они, с оззиром на признање да су правна лица и по јавном праву, опште узев, легитимисани за вођење административног спора (§§ 1 З.О. и З.Г.О. и чл. 15 Закона о Државном савету и управним судовима). Али тамо где им је та легитимација најпотребнија — кодсретства надзора — она је, било прећутно, било изрично искључена. Као што ћемо ниже видети у поједином случају Државни савет, код градова, а Управни суд, код општина, долазе у прилику да решавају о правним лековима који стоје општинској самоуправи на росположењу против извесних аката надзорне власти. Али, као што ћемо такође видети, овде се Државни савет и управни суд не појављују као административни судови, него као органи активне администрације. Овом својом карактеристиком, која је битна за један систем самоуправе уопште, а над-

') §§ 81, 82, 83, 90, 93, 95 и др. В. 0. 2 ) §§ 91, 91, 118, 120 и др. 3. Г. 0. в. §§ 121 3. 0. и § 130 3. Г. о и Мајцен, стр. 230.

зора специјално — наш систем се сасвим приближује немачком, а далеко је — не само од англо-саксснског као најјачег самоуправног система општинске самоуправе — него и од француског, који је много умеренији. После ове опште карактеристике, да видимо сад, која све правна срества понаособ, код појединих срестава надзора, сгоје на расположењу општинској самоуправи за правилно вршење надзора над њеним радом од стране централне власти? 1) Код задржавања од извршења. 4 ) — (1) Против одлуке среског начелника има општински одбор право жалбе бану у року од 15 дана. Бан има у року од 8 дана или да поништи ожалбено решење (одлуку надзорне власти) или да упути акта на решење управноМ суду и о томе обавести општину. Као што се види, бан не може оснажити акт којим се задржава од извршења извесна одлука општине. Он може само поништити акт непосредне надзорне власти, а оснажити одлуку општине. Да би се избегло шиканирање од стране бана — дат му је рок у коме има да донесе своју одлуКу и уједно је предвиђена санкција пропуштања тога рока: ако бан у том року не поништи одлуку среског начелника нити упути акта управном суду — задржана одлука може се извршити, т.ј. ћутање од стране бана узима се да зничи ништење одлуке среског начелника. Исто тако ако бан прекорачи своју надлежност па одлуку среског начелника оснажи — има се сматрати као да није донео ни!какву одлуку, јер он може само или ожалбену одлуку поништити или акта доставити управном суду. Закон погрешно каже да у овом случају одлука општине остаје правноснажна, што она у ствари нијз, јер постоји могућносг вођења административног спора од сгране појединца. У случају да бан нађе да одлуку среског начелника треба оснажити, т.ј : . жалбу одбацити, он има у означеном року да жалбу достави управном суду. Управни суд може жалбу усвојити, т.ј. одлуку надзорне власги поништити, али може за разлику од бана такође жалбу одбора одбацити, т.ј, оснажити одлуку среског начелника и на тај начин поништити одлуку општинског одбора. И управном суду је дат рок — месец дана од дана пријема — и за пропуштање тога рока предвиђене су правне последице; ако у том року управни суд не донесе никакву одлуку, одлука општинског одбора постаје извршна. Управни суд овде решава по жалби, а не по тужби, дакле појављује се као управна, хијерархијска инстанца — као орган активне администрације, комбиновано са баном. Управни суд не доноси своју одлуку по одлуци бана, него по одлуци среског начелника, а на жалбу општинског одбора. Ово је једна анома-

*) § 125 3. о. и § 134 3. Г. о.