Општинске новине

42

Београдске општинске нозине

рену заштиту постоје документоване индИкације. Из (тог разлога било је тшдипидуално упознавање деце врло тенгко, но могло се ипак у великом броју случајева спровести у тесној сарадњи са хранитељицом, односно |са ш!к1олом. Свакако да је упознавање поједијног детета трајало много дуже него што би у једном дечјем прихватишту где се са дететом бави стручни васпитни персонал. Поред тога могла су се извесна хронична оболења утврдити тек пошто је дете већ провело неколико дана 1код хранитељице. Најбољи доказ колико ова чињеница штети раду показује велики број деце, која су морала мењати породицу. Тек када се је дете упознало, могла М 'у се Јодредитц одговарајућа породица. Сем тога наша се деца примају у врло бедном и запуштеном стању, па је задатак 1 хранитељице и заштитне, сестре да дете очисте и опораве. Десило се је, да је венерична болест тек другог дана по пријему била кОнстатована код, детета, и сада се поставило питање где се је дете заразило и постојала је опасност за породицу хранитељице. Све ове околности комплицирају знатно рад ок'о смештања деце у туђим породицама и захтевају много више знања и разумевања за овај посао и еа стране персонала и са стране дечјих хранитељица. Ако се узме у обзир да је појам заштитне сестре код нас још врло млад и да располажемо са малим бројем персонала кОје је свршило! веку стручну, здравствену шк'олу а које у васпитио^м погледу уопште није имало искуства разумљиво је, да је са те 1стране било доста Тешкоћа. Прве добре хранитељице нашле су наше заштитне сестре које су, радећи на терену, упознале поједине породице које имају обезбеђен живот у материјалном погледу али немају децу или су им деца већ одрасла. У Београду налазе се такве породице на периферији (Пашином Брду, Душановац, Вождовац) где имају често и своју кућу са баштом или двориштем. Муж је обично Квалификован радниК, намештеник, чиновник или слично. Тако је већина ове деце смештено по породицама у предграђима Београда. За рад на заштити деце у туђим породицама од великог је значаја квалитет породнце т.]. да је она у свак ; ом погледу способна за свој задатак, за подизање и васпитање повереног детета. Резултат овога рада треба да да]е духовно и телесно здраву јединку, способну за животну борбу. Ако се узме у обзир да (V данашњим еКономским приликама многе породице нису способне за подизање и васпитање ни своје рођене деце услед лабилног социјалнбг и моралног стања, и да само помоћу снажног урођеног инстикта и родитељске љубави преброде све тешкоће, те ипак помоћу њега друштву подижу способне чланове, онда је разумљиво, да се мора обраћати нарочита пажња прилиКом нзбора породице за подИзање

туђег и (у нај|већем броју случајева телесно и душевно повређеног детета. Сем' тога су јавна сретства за подизање деце недовољна, па стога се респективној породици и не може адекватно плаћати уложени труд и све што се тражи. Доказ за то колико је тешко у нашим приликама, где је ова врста дечје заштите потпуно нова, и колико се приликом избора пазило да се по могућности узимају у обзир само здравствено, морално и васпитно што савршени^е породице је чињеница, да су се у току нашег рада пријавиле за пријем деце 260 хранитељица, од којих је само 120 породица узето у обзир. Дакле 54°/о породиЦа морало је се одбити прилик ! ом давања деце. Од интереса је зашто су ове породице отпале: 35°/о ових породица предомислиле су се да узимају децу када су чуле наше услове плаћања и надзора; преко 12% породица нису се могле узети !у обзир пошто су живели у рђавом стану; 12°/о имали су у породици неког укућана болесног од туберкулозе; 10°/о породица није одговарало у материјалном погледу; у 8% породица била је домаћица заузета послом ван куће. 7о/о становало је одвећ далеко и у незгодном крају за контролју деце; 7% отпало је због сифилиса у породици; 4 п /о није узето у обзир пошто су породице ка»о Такве биле неподесне и 2% породице брисале су се из евиденције пошто се хранНтељице нису држале свих упустава и показале су се у своме раду немарним. Пјриликом избора породица узимамо нарочито у обзир! да дете добије нову родитељску кућу и желимо да по могућности детету дајемо родитељску кућу и за будућност, када ће својим добом и привредом лично поћи даље од заштитног оквира Централног уреда за заштиту деце. Породице Које нам стоје на расположењу за прцјем наше деце и у којима се наша деца већ налазе груписане су према занимању мужа и црема приходу као и имовном стању овако: занатлија 44°/о, служитеља 14°/о, удовица 12°/о, квалификованих радника 10%, трговци 6%, пензионера 4%, умних радника 4%, разног занимања 6 %. Од ових породица 60% станује у сопствевим кућама. 60% ових породИца и.мају месечни приход прекО| 1.000 дИнара а 40% испод 1.000 динара. Што се тиче културног нивоа ових хранитељица могу да приме 70% шкЈолску децу, а остатак породица способан је због неписмености хранитељица самб за негу Мале деце. Што се тиче породичног стања од ових породица има 39% по једно своје дете, 20% по двоје своје деце, а 6% троје деце; 35% породица уопште немају своје деце. И поред брижљивог избора хранитељица и њихових породица морала су деца ипак 1 доста често мењати хранитељицу и то из тих разлога, као што смо већ раније нагласили што немамо приликом давања деце у породицу прилнКе да дете најпре упознамо