Општинске новине

Шеста година рада Централног уреда за заштиту деце

Посета лекара, сестара и хранитељица

ГОДИНА

Посета сестара, хранитељица, школа, болнпца итд.

Посета лекака у кући хранитељица Посета хранитељица у Диспансеру и саветовалишту 1931 1932 1933 1934 1935 1936

1.717 3.075 3.323 8.411 3.8?4 4.937

- 120 306 404 225 288 426

593 1.439 1.429 1.627 1.742 2.035

Укуппо

20.288

1.769

8.865

Приликом прздаје деце у породицу хранитељице, ова се обавеже да ће сваког месеца једанпут довести повереног штићеника на преглед одређеном лека,ру. Сем тога, хранитељица је дужна да га одмах чим се дете раз^боли или наступи ма каква промена у његовом животу доведе у Централни уред где се пријави сестри ове службе или на;дзорјно!м лека.ру. У случају тежег оболења она јави болест сестри, и лекар коме је поверен здравствени надзор детета посећује дете код куће. Према, врсти болести дете се оставља у кућној нези, или се упућује у болницу. За вр-еме меоечних конзултација реферише зашгитна сестра лекару о свему што се односи на дете и хранитељицу, и упозорава се било хран;и>тељица, било дгте на своју дужност. Школску децу посећује заштитна сестра најмање 4 пута месечно, а по некоју децу и чешће. Претшколска мала деца и нека школска посећују се 1—2 месечно. Градско ПоглаЕарство плаћа колонији за одојчад и малу децу месечно 400 динара. Под овим се подразумева и облачење, лечење и све за дете. У почетку нашег рада плаћало се је 600 динара, месечно, а временом је ова такса снижена. Нашим хранитељицама плаћали смо 1931 године 500 динара месечно. Из године у годину снизили смо таксу постепено, и сада плаћамо за месечно издржавање једног детета свега' 280 динара. У данашњим приликама не би се могла ова такса даље смањивати јер би се вероватно животни стандард наше деце катастрофално снизио. Ок'о 1000 дин. троши се годишње на одевање, школовање, лечење и остале потребе једног детета. За 100 деце заузете су потпуно три радне снаге, што износи 45.000 динара. Лекар и чиновник Централног уреда врши још и друге послове Централног уреда за заштиту матера, деце и младежи, према том,е износи трошајк за децу годишње:

45 За једно дете хранитељици за издржавање 3.360 дин. за облачење, школовање, школски| прибор итд. лекови лечење 1.000 дин. лични издатци за на дзор детета 450 дин. Свега: 4.850 дин. т.ј. 400 динара месечно. У буџету за 1936/37 годину одобрено је 500.000 динара за издржавање деце у туђим породицама и 45.000 дин. за личне издатке што би значило издржавање свега 112 деце. За негу деце, која су збринута у родбинској породици плаћа се мања такса за издржавање, а остатак 1 потребних трошкова покривен је из вирмана других кредита. Градско Поглаварство одобрило је за смештај деце у туђим породицама: 1931 године 300.000 динара 1932 године 400.000 динара 1933 године 380.000 динара 1934 године 450.000 динара 1935 године 500.000 гинара 1936 године 500.000 динара 2,530.000 динара Скоро све трошкове око издржавања ове деце сносило је само Градско Поглаварсгво, пошто родитгљи услед болести и велике беде нису били у стаггЈу да нешто придонесу. На заштити дгце у туђим породицама радимо тек шест година. Кроз наше руке прошло је свега 478 деце у разном добу т.ј. до старости од неколико месеци па до преко 14 година. Иако је време кратко а и број деце није велики ипак нам је овај рад показао када и под којим приликама даје смештај детета у отвореној заштити одличне резултате и када се мора одбацити. Сем тога стекли смо доста искуства у методама рада тако, да се надемо да ћемо и у будуће имати још боље резултате. За београдск^е локалне прилике је од значаја, да је сељачка и малограђанска породица са периферије града врло способна за одгајивање малог детета т.ј. детета од 2 године старости па до школе. У страјној лИтератури често се наиђе где су јавни фактори морали штитити децу од 1 грубости хранинитељице. Наш свет толико воли децу, да ми морамо чувати децу да се не би одвећ размазила, и да би се исцравно васпитала. Наше хранитељице скоро све примају децу на Подизање што су жељне да им цруже материнску љубав, и непобитно смо опазили, да је важно, да дете дрђе у породицу што млађе хранитељице. Хранитељица настоји да дете не буде свесно да се налази у туђој породици, па је психолошки разумљиво, да је она сва срећна ако дете у њој гледа своју праву мајку. Приликом збрињавања деце у туђу породицу за јавну заштиту игра велику улогу, да се детету нађу нови родитељи пошто је оно своје