Општинске новине
Зи мска помок 193 7 године
49
нације" дао динара 50.051; Концерт г. Фиркушног дао динара 6.866; Радио А. д. приредба на Коларчевом универзитету 4.945,50; и Соколи су сакупили динара 14.533.75 У свему од приредаба било је прихода динара 126.616,25 док је прошле године било динара 89.941 (један бал, једна свечана претстава, један концерат и једно предавање). Од предузећа и појединаца ОЕе године је сакупљено динара 525.313 док је прошле године било динара 505.192,25. Тако су приходи за помоћ били ове године код свих случајева већи од годину дана раније, а далеко већи него су били пре тога. За нас је занимљива чињеница, како само грађанстЕО суделује при овој акцији. Код приредби ова се карактеристика не може узимати у обзир|, јер се на бал не долази ра№ сиротиње него ради бала. Зато су за нас најинтересантнији директни прилози грађанства. Да то анализирамо морамо се послужити прошлогодишњим стањем, јер се ове године није водила она статистика која је нама потребна а стања су скоро иста. Број приложника мање од 4.000 био је 4347. Ако их распоредимо по величини прилога добивамо ово:
од 1.000,—
до 4,000.— дин.
приложника 41
„ 1.000,—
»
49
„ 500,-
II
1.000.— „
8
„ 250,—
500,— „
193
„ 100,—
11
250.— „
221
„ 100 —
1 1
545
50,—
11
100,— ,
26
50,—
1 1
420
20,—
11
50.— „
164
25,—
11
25
20,—
11
383
15,—
11
37
14,—
1 1
3
13,-
11
1
12,—
11
3
11,50
11
1
10,—
11
1.062
„ испод 10
1 1
1,167
Свега
4.345
Кад се узме сам број 4347 приложеника од 280.000 грађана, значи да је прилож)ило 1,5% од целокупног грађанства, или на сваких две стотине по 3 приложеника. Како смо јзидели да сиротиње у Београду има око 7,6%), значи да се од добровољних прилога појединаца не би могле покриити потребе сиротиње. За 1/5 у новцу ових 4347 приложеника дало је динара 357.394 значи сваки просечно по динара 82.21, што није довољно ни за недељу дана исхране једној породици од 3 члана. То је један од видних дОказа, да човек није способан да сам од својих осећаја дужнссти према ближњему обезбеди бар колкко толИко
ж :Ивот онога који је остао незбринут. Ради тих недостатака у осећању и постоје присилна државна или самоуправна оптерећења свакога грађанина, јер се не може, не сме, и у интересу целине односно баш и оних збринутих грађана, дозволити да сиротиња буде потпуно препуштена сама себи. То је карактеристика до које се ево дошло и овде, а са њо1м се сусрећемо редовно баш код ових добровољних социјалних подухвата, где би сваки човек, силом своје природе, био позван да дели са сеојим ближњим све што се делити може. Још једна чињеница пада у очи код шрњих бројки: више од 100 динара приложило је 106 приложника, од 100 до 10 динараа 1063 приложника, 10 динара 1С62 приложника а мање од 10—1165 приложника. То нам уједно и карактерише београдско обезбеђено грађанстЕО. Најбогатији дају нешто преко 100 динара, богати 100 динара, чиновник 10 динара, сиромах (који је ипак толико збринут да може да;ти н миннмум од себе) мање од 2—5 динара. Гледајући ове бројке морамо закључити да ниг једна категорија грађана није ни приближно испунила оно што се од ње очекује. Хиљаду приложника од оних богатих грађана који имају осигуран жиеот је више него недовољно. Зар је у Београду свега 1000 чиновника који могу дати 10 дин? Има их далеко више, иако је њихов положај критичан, ипак тај гест требао би бити јачи, дубљи, изразитији, јер је слободан, јер сн показууе колико је на срцу свакоме она улична беда у граду која се на сваком кораку види. А шта да кажемо о оним најситнијим прилозима? Можда би био грех говорити да су недовољни, али мора се> рећи: тај који је на прагу да и он пружи руг ку, треба бар кад може да одвоји од оеШ, па и са муком, да удовољи својој дужности, јер он далеко више осећа него онај из прве групе. IV Издавање хране преко кухиња и ове је године настављено скоро по старом начину, у заједници са Црвеним крстом, једино што нису издаване колективне карте, нити су издаване преко посредништва, него само индивидуално и личнс.Отворено је четири кухиње од којих су две отпочеле рад 4-1, док трећа 17-1 а четврта 10-Н 1937 године. Од почетка рада до 18-Ш издано је оброка:
код кухиње број I » „ 11 П „ IV „ V
75,594 оброка 71.884 „ 72.231 „ 35.396 „
Свега 255,105 оброка
Како је у свему било 74 дана, то су све кухиње издале просечно дневно 3447 оброка. Узмемо ли да на једну породицу отпада 3,2 члана можемо закључити да је храну доби-