Општинске новине

ОПШШц:

Јавна говорница

За један београдсКи видик««*

Под рубриком „Јавна Говорница", ,,Београдске општинске новине", као орган Београда, пуштају све написе, критике и питања из редова Грађанства, која се по својој садржини односс на комуналносоцијалне проблеме престонице, а својим тоном имају карактер беспристрасности и објективне начелности. За објављене написе у „Јавној говорници" „Београдске општинске новине" ће плаћати сто динара од написа. Сви написи морају бнти потписани. Главни циљ овога чланка јесте да укаже на једну изванредну беоГрадску визију Авале, коју Београд лако може да изгуби, ако се на време не предузму мере да се она спасе, А њено спасење не захтева нарочито велике жртве. Те жртве би у ствари биле ништавне у сразмери са оним што би се н>има дозило. Тиче се визије Авале, која се указује кроз улицу Царице Милице. Овде заиста имамо један чисто сликарски призор, један од најпотпунијих и најлепших у Београду. Овај призор има у толико више дражи што обухвата један велики део оног најужег, унутрашњег београдског пејзажа, који управо носи најинтересантније и најкарактеристичније теренске и урбанисгичке црте Београда. Рекли бисмо да је ова слика специфично београдска, по ономе што смо навикли да слушамо и мислимо о своме главиоме Граду. Авала се овде појављује готово целим својим масивом као Горњи и највиши део једне Грандиозне слике, грађене у неколико џиновских суперпозисаних блокова. Под њоме се налази високи и широки изграђени талас Западног Врачара, чије се подножје спушта дубоко ка обали Саве. Због уздигнуте тачке посматрања, преко долине која се сгрмо и дубоко отвара, планина на супротној сграни изгледа у толико виша и импозантнија. Нзена вертикална симетрала тачно се поклапа са осовином улице, која складно исеца и обухвата ову слику својим странама од високих и лепих кућа. Благи нагиб ове улице, која се спушта ка основи ове слике, чинећи њен П ј Ови план ; много доприноси лепоти целога призора. Ако се дуже задржимо, у врху Царице Милице улице, посматрајући овај заиста редак и диван комбиновани пејзаж вароши и природе, ми ћемо напослетку осетити да нам нешто смета и да нас мучи. Најзад ћемо схватити. Тосукуће на почетку Бранкове ул., које пресецају дужну симетралу улице Царице Милице. Ми осећамо да ове куће одузимају један важан део слике, која нам се овде нуди погледу. Ми схватамо да би се без њих добио један потпунији београдски призор, можда најкарактеристичнији и нај-

интересантнији за нашу престоницу. Заиста, без тих кућа погледу би се открило све оно сурвавање, на једној дугачкој кружној линији, многих престоничких изграђених планова ка равном простору на десној обали Саве. Нигде то сурвавање београдских варошких падина са висина гребена, на којима су главни центри и артерије пресгонице, ка долинама река ; које је окружују, није тако упадљиво и упечатљиво као овде, где се од самог срца вароши, од њеног најужег средишта, стрмоглаво спуштају њена бедра, уз која вијугају прилази од њене жељезничке станице и речног пристаништа, које је везује са светом. Овде се велике висинске разлике између појединих тачака јављају на тако кратким размацима да заиста пружају редак и упечатљив призор. Овај призор је у толико снажнији и живљи што се извесне ваздушне линије готово поклапају са линијама неких улица, мало тешким за саобраћај али зато врло интересантним у питорескном смислу. Уклањањем ових кућа добио би се за поглед још један велики простор у подножју слике, коју смо већ описали. Управо, потпуно би се ослободило природно, теренско дно ове слике, чиме би она врло много добила. Слика би нарочито добила у погледу грандиозности и импозантности, јер би се добио у целини њен најнижи, основни план, на којем се налази почетна тачка пењања у висине, у џиновским скоковима, што управо и чини главну црту, лепоту и драж целе слике, Међутим, постоји опасност да се све изгуби. Куће, које данас сметају оку и откидају од видика, који смо овде покушали, бледим речима, да опишемо, мале су, приземне и једноспратне. Оне лако могу бити замењене, према месту на којем су палатама од три или четири спрата. То би значило потпуно брисање данашњег призора на овоме месту. Ни врх Авале се више не би видео. Ово се може тврдити према положају и величини кућа које су сад ту. Београд безусловно треба спасти од овог губитка, који бисмо ми, говорзћи из срца, назвали једном врстом естетске катастрофе. Био би неопростив Грех свесно допустити брисање ове јединствене беоГрадске слике, овоГ ]единственоГ београдског пејзажа. Утолико пре што за његово спасавање не би биле потребне неке осетне жртве. Тиче се једног малог троугла између Бранкове и Југ-Богданове улице, на којем су ниске и тјзошне старинске куће и који већ данашње регулационе линије прилично секу. На томе месту морао би се створити мали сквер без дрвећа, из разлога које после горњег излагања није потребно наводити. Проф. ПредраГ Каралић