Општинске новине

ТурсКе старине 37- Београду

Многи 1-италац кад прочита наслоз помислиће и нехотице да ће наили на описиваље многих турских старина и изобиље историјских излагања. Али у ствари ради се само о још преосталим, оскудним остацима тих старина. Кад се узме у обзир да су Турци држади Београд у своме поседу, с мањим прекидима, три стотине година, да су границе њихова царства, један дуги период, далеко остављале за леђима овај град и да је Беогрвд био дуго време њихова војничка, политичка и тртзачка капија између Истока и Запада, разумљиво би бичо да данас у Ееограду постоји много разних историјских и грађевинс: их остатака из тога периода њихове историје. Али, војнички закрвљени менталитет онога доба, који је одисао мржњом на све оно што је противниковз, разлика у култури, у начину живоха и појимаљу и назорима између Истока и Запада, рушила је готово све што је пред собом затицала — како споменике „ђаурске" тако и „турске' . Остало је случајно само неколико објеката, који су имали срећу да претрпе и преживе метаморфозу и послуже у коју другу сврху, којој нису били у своме оснивању намењени. Београд под Турцима, пре аустронемачких инвазија, заиста није оскудевао у монументалним грађевинама иако је увек сматран Дарул-џихадоас 1 — ратним поприштем — па и онда кад је силни Мустафа паша Соколовић столовао у Будиму на страх Запада. У то доба у Београду је било великих монукенталних грађевина. Разумљизо, у г.рвом реду величанствених џажија, везирских и приватних двороза, текија разних дервииких редова, множина турбета разних знаменитих покојника, изграђених Еодовода, себиља (точиона воде), женских и мушких купатила, каравансараја и слично. Све ове знаменитости дошле су одмах после најезде Аустријанаца, а особито после 01не 1717 год„ под удар ,чишћења и рушења свега што је старо и кеупотргбљиво", а по правилу онога |Д 'а1ба. Да би нам, макар и једнострано, послужила као илустрација развитка Београда у оно доба као и за то да нам послужи као доказ о томе кад је подигнута садаља београдска џакија и ко је исту подигао доносимо следећи чланак: I БЕОГРАДСКЕ ЏАМИЈЕ У 1660-ој ГОДИНИ Године 1660 пропутовао је кроз Београд знаменити турски путописа,ц и географ Евлија-челебија. Он је тада у Београду нашао и описао мноиггво разних монументалних грађевина, нашао је у граду и вароши 217 „михраба" (богомоља разне врсте већих и мањих) Као важније и знаменитије џамије у којим је обављана петачка свечана служба Еожија (џума намаз), Евлија је забележио ове џамије, од којих, као

што ће се видети, данас не постоји ни једна, а међу које би се, по своме значају, морала убрајати и Бајраклија, да је тада постојала: Две џамије султана Сулејмана. у Горњем и Дошем Граду, џамије: Ахметагина, Зејнудинагина, Бајрамбегова, Инеханбегова, Дургутбегова, Хабилефендијина, Чиксалин, Хаџи Ибрахимова, Ибрахим-челебијина, Хаџи Садикова, Кадрибашина, Мустафачаушева, Идрисбегова, Битпазар, Ферхатбашина, Хаџи Незерова, Хасанагина, Хаџи Салихова, Намазџан, Емир Хасанагина, Хаџи Пиријина, Коскибегова, Турбе-џамија, Хаџи Халилова, Табакхана, Абдулџебарефендијина, Факир Хаџи Алијина, Авова, Капиџијина, Џин Алијагина и Имарет џамија. Зна ое, забележено је, да је Сулејманову џамију у Гор. Граду изградио знаменити турски архитекта Мимар (Неимар) Синан, који је изградио, поред других многобројних монументалних грађевина, велику џамију Сулејмана I у Цариграду — за коју један новији турски историчар каже да је имитација својом монументалношћу и раскошом слична храму Јустинијаноса (св. Аја Софија) — и џамију селима II у Једрену која је такођер величанствена и знаменита уметничка вредност. Оеом својом грађевином у Гор. Граду хвалио се и сам Синан, особито њеном танком и 105 степеница високом минаром за коју је, према забелешци Евлија-челебије, тврдио да је такву нико други не би могао ни из дрвета истесати. За горе споменуту Имарет џамију забележио је Евлија-челебија да је у оно доба најбоље посећивана средишња чаршијска џамија. Ову џамију подигао је Јахјали Хаџи Мехмед паша 1548 године, ваљда неки рођак онога Дервиш бега Јахјалије који је подигао 1555 у Јагодини ону лепу џамију која је ту до пре 4—5 година још постојала. Узгред треба напоменути оним, у Јагодини, који дадоше новац да се ова џамија поруши, да је према Рашидбеговој историји ту џамију кнез Милош једном приликом из својих средстава поправио и озидао јој нову камену мунару иако ;и у оно до5а не бијаше у Јагодини муслимана. 1 ) У Гор. Граду Евлија је забележио на две стотине домова, осим горе споменуте велике Сулејманове џамије, још седам месџида. У Доњем Граду, на четири стотине приземних и једноспратних кућа записао је, осим горе споменуте Сулејманове џамије, још и Хаџи-Велијину велику и Хаџи Велијину малу џамију. Као месџиде у Доњем Граду забележио је: Капетанов, Казикли, Дурзада, X., - Хусеинов, Кокулакташ, Џананхатун, Булмахисар, Пазарбаши, Мали пазарбаши, Кестенџи, ХаџиШеџа и Муса иаша. Познато је да је Сулејман ,кад је освојио Београд, клањао у једној цркви петачку молитву. Вероватно је да је то била горе споменута Су-

Ј ) Рашидбегова историја св. I, стр. 77.