Општинске новине

314

Беог радске општинске новине

доста од својих задатака. Друштво је набављало саннтетски материјал и спремало помоћно санитетско особље. Одржало је 35 течајева за добровољне болничаре и болничарке и 30 самарјанских течајева. На санитетски материјал за болнице утрошено је преко 1,000.000 динара. Друштво је радило и на организацији и спреми земље за зашгиту становништва од нанада из ваздуха. Издавало је новчану помоћ пострадалима од поплаве, града, пожара и т. д. Г. Томић је после тога изјавио да је г. Аврам Леви-Садић, индустријалац из Сарајева, поклонио друштву Црвеног крста 2,000.000 динара, одао му је захвалност и предложио да му се упути телеграм у коме ће му се изразити захвалност и признање на поклону. Присутни су то примили бурним одобравањем. Између осталих предлога које су поднели делегати, занимљив је предлог делегата Вардарске бановине г. д-р Раде Свилара да се помогне акција г. д-р Лазе Поповића, професора загребачког Универзите. та, као и акција г. Милића из Мостара, који са соколима сваке године одлазе на село и тамо раде тешке и грубе послове, градећи путеве, бунаре и подижући многе корисне установе. Попуњена је управа. За другог потпретседника изабран је г. д-р Марко Костренчић, бив. министар и бан у пензији, за чланове главног управног одбора г-ђа Нака Спасић. г. Васа Лазаревић, г. Милован Матић и г. Миливоје Смиљанић; за претседника главног надзорног одбора г. Јосиф Ковачевић, а за чланове г. г. Салих Баљић и Велимир Ђурић.

Годишња скупштина Аутомобилског клуба

18 априла одржана је годишња скупштина Аутомобилског клуба којој су присуствовали изасланик Њ. В. Краља и Њ. Кр. Вис. Кнез-Намесника мајор г. Нван Просен, преставници Министарства војске и морнарице и делегати секција из целе земље. Скупштину је водио први потпретседник г. д-р Вслизар Јанковић. У извештају су изнесене тешкоће на које је Клуб наилазио при остваривању својих задатака. Клуб је радио нарочито на томе да се снизе цене бензину и мазиву, јер без јевтиног горива нема напретка националног и међународног аутомобилског туризма, па ни усавршавања југословенске моторизације. Даље је Клуб интервенисао да се укину или бар смање увозне царине и луксузне таксе на аутомобиле, да се посвети највећа пажња изградњи аутомобилских пугева, и т. д. Скупштина је примила резолуцију у којој се тражи: да се аутомобили и мотоцикли скину са листе

луксузних предмета; да се укину или бар знатно у_ блаже све јавне дажбине на увоз аутомобилског горива, аутомобила и њихових делова; да се прошире повлашћени ставови за увознике нафте и бензина на све грађане увознике под истим условима; да се убрза грађење што већег броја путева за тешки саобраћај, а нарочито кроз крајеве оскудне железничком мрежом; да се што пре заведе дисциплина пута нарочито обзиром на сточну запрегу. Скупштина у својој резолуцији изражава наду ца ће надлежни изаћи у сусрет њеним жељама „јер је моторизација сувоземног саобраћаја и у Југославији, — како у интересу њене народне привреде, тако и у интересу њене народне одбране, — и неопходна и преко потребна". ^Скупштина је примила предлог управе о великој турнеји Југословенских аутомобилиста у Париз. За почасног члана изабран је г. д-р Стојадиновић, Прет седник Владе.

Годишња скупштина Савеза кола јахача

18 априла одржао је годишњу скупштину Савез свих кола јахача. Поред делегата, скупштини су присуствовали: изасланик Њ. В. Краља и Њ. Кр. Вис. Кнеза Павла, претседник Дунавског кола и Савеза, пуковник г. Вл. Петровић, изасланици Министра пољопривреде и Министра војске и морнарице. Скупштини је претседавао потпретседник Дунавског кола г. д.р Велизар Јанковић. Упућени су поздравни телеграми Њ. В. Краљу, Њ. Кр. Вис. КнезуНамеснику, Претседнику Владе, Министру пољопривреде и Министру војске и морнарице. У извештају се констатује да стање коњарства у земљи није повољно, ни по каквоћи ни по броју грла, и износи се шта је све до сад приватна иницијатива учинила за развој коњарства у Југославији. Наводи се шта би све и приватна друштва и држава требало

да учине да се ове прилике поправе. Истиче се да је државна помоћ коњарским друштвима сувише мала, За последњих дванаест година та ]е помоћ износила укупно нешто преко два и по милиона динара. У дискусији је претресан извесан број питања којима је циљ унапређење домаћег коњарства. Дискусију је завршио начелник Министарства пољопривреде г. Цвијановић, који је изложио рад Министарства на унапређењу коњарства и план његовог будућег рада. Закључујући скупштину, претседник је нагласио да ]е дискусија била озбиљна и трезвена, да су стручно претресана сва питања која не интересују само спорт већ у првом реду народну одбрану и земаљску привреду.