Општинске новине

Соци/ална хроника

351

породичној колонији); Дирекцију за социјално и здравствено старање, где ју је дочекао и спровео кроз све установе Дирекције директор г. д-р Угљеша Давидовић; обишла је и новоградњу Дечјег прихватишта у Звечанској улици. Г-ђа Љапчев је изјавила да је одушевљена радом установа Градског поглавар ства за збрињавање и здравствену заштиту деце. Од државних установа обишла је Универзитетску дечју клинику, где јој је професор г. д-р Амброжић дао потребне податке о раду ове клинике. Од приватних установа обишла је: Материнско удружење, Дом ученица, Дом друштва „Српска мајка", Дом за васпитање и заштиту деце, Београдско женско друштво, више обданишта (у Обданишту бр. 2 задржала се мало дуже и нарочито похвалила уређење овог обданишта) итд. Г-ђа Љапчев је изразила своје задовољство сз радом установа и друштава која је обишла и рекла да је видела доста ствари које ће моћи применити када се врати у Бугаоску. Г-ђа Љапчев је на конференцијама са Управом Југословенске уније, као и приликом посета појединим установама и приликом разговора са појединим новинарима, испричала детаљно шта је све до сад урађено у Бугарској на заштити деце. Како су ти подаци г-ђе Љапчев врло интересантни и поучни и за нас, ми ћемо их резимирати: Бугарска унија брине се нарочито за заштиту деце по селима. Преко лета, када су родитељи заузети пол-ским пословима, сеоска деца долазе у нарочига обданишта у којима проводе по цео дан, док се њкхови ргдитељи не врате са посла кући. При основним школама отворене су нарочите кухиње у којима се храни преко 2.000 сиромашне сеоске деце. За децу која станују далеко од школе постоје и интернати, у којима деца имају и стан, а кући одлазе само једанпут сваке седмице. Принцип је ових кухиња и интерната, да не дају деци ништа сасвим бесплатно. Родитељи деце која се хране у овим кухињама морају да дотерају кухињи по кола дрва. Тако исто и интернату у коме станује њихово дете. Родитељи деце која станују у интернату, поред тога, морају сваке седмице умесити де тету по један велики хлеб, који ће му трајати седам дана. Сваких седам дана дете иде кући по чисто рубље и по хлеб. Све остало добија од школе, односно у интернату. Родитељи који су сасвим сиромашни морају својим радом да пруже извесну накнаду установи која издржава њихово дете.

Унија је сматрала за своју најважнију задаћу да развије делатност у селима, јер није било уопште друштава која су се бринула за сеоску децу, док је и раније било установа и друштава која су своју бригу посвећивала заштити деце по градовима. Најбољи помагачи Уније у овом послу су сеоски учитељи и учитељице. У Софији се сваких школских ферија држе курсеви за учитељице о дечјој заштити, који нису обавезни. Бугарска унија је, према тврђењу г-ђе Љапчев, постигла за кратко време велике резултате и спасла многу сиромашну децу. Преко 4.000 друштава учлањено је у Унији, а преко 2.000 одбора Уније раде и у најзабаченијим крајевима, где нема никаквих других сличних друштава и где раније није ништа рађено у овом правцу.

Тоне Краљ: „Хлеб" (Са Пролећне изложбе у Инжењерском дому у мају и јуну 1937)