Општинске новине

356

Београдске општинске новине

Градско поглаварство одбило је да изда тражену дозволу са разлога, што је нашло да би подизање односне зграде, онако како је именовани тражио, било у противности са чл. 8 т. 4 Грађев. Правилника за град Београд, јер пројектована зграда није удаљена од суседа у зачељу онолико колико то захтева наведени пропис Правилника. Против ове одлуке Поглаварства именовани је изјавио жалбу Министру грађевина и нарочито истакао незаконитост одредбе Правилника, на којој је заснована оспорена одлука о ускраћењу дозволе: жалилац је на име тврдио, да према § 5 ст. 1 т. 2 Грађев. закона — Уредба о извођењу регулационог плана има, поред осталог, да регулише и удаљеност зграда од суседних међа и да, према томе, није било основа у закону да Градско поглаварство, у недостатку пом. Уредбе коју још није донело, 10 питање о удаљености дворишних зграда од имања суседа расправља Грађев. правилником, чије је границе обележио § 6 Грађевин. закона, а није поменуо и питање удаљености зграда за становање од суседних међа, § 5 Грађев. закона резервисано за још недонету Уредбу о извођ. регул. плана. Ову жалбу је Министар грађевина одбацио својим решењем наводећи у њему да је неосновано оно извођење жалиоца о незаконитости чл. 8 т. 4 Грађев. правилника, на ком пропису је Поглаварство засновало своју одлуку, јер да § 5 ст. 1 т. 2 Грађев. закона, из којег прописа је именовани извео да је односни пропис Грађев. Правилника незаконит, предвиђа да ће Уредбом о извођењу регул. плана бити регулисана само удаљеност од бочних међа при одређивању врсте насеља (густог, средњег и ретког), а не и удаљеност од суседа у зачељу, које питање улази у делокруг Грађев. Правилника. Против овог министровог решења пом. сопственик је употребио тужбу на Државни савет. У тужби, тражећи поништај овог министровог решења, тужилац )е, као и у жалби, поред осталог, поново истакао, да, с обзиром на § 5 ст. 1 т. 2 Граћев. закона, није било основа у закону да се Грађев. правилником регулише питање удаљености зграде од суседних међа, из чега према тужиоцу, излази, да је. и одредба чл. 8 т. 4 Грађев. правилника, на којој је једино и заснована одлука о одбијању дозволе, лишена законског основа, па да, према томе, не може опстати ни решење Поглаварства, као ни министрово, засновано на таквој одредби Грађев. правилника. Његову тужбу одбацио је Државни савет пресудом бр. 28891 од 9 децембра 1936 год. и напред означено становиште о законитости односне одредбе Правилника образложио је на следећи начин: „На основу § 6 Грађев. закона побројана су и питања, која ће бити регулисана Грађев. правилником. Према т. 5 § 6 и заштита суседних односа је једно од тих питања, која долазе у делокруг Грађев. правилника. Дакле, наведени пропис Грађев. закона предвидео је да ће Грађевински правилник, а не Уредба о извођењу регул. плана,- расправити питање заштите суседних односа. Ови суседни односи, с обзиром на то да о њиховој заштити говори Грађев. закон, су првенствено односи у које суседи долазе подизањем грађевина на својим имањима, а у те односе несумњиво задире

и питање колика ће бити удаљеност дворишне зграде за становање од граница суседних имања. Према томе, Поглаварство је, имало основа у за кону, — § 6 т. 5 Грађев. закона — да у Грађев. пра вилнику (чл. 8 т. 4), а у циљу заштите суседних односа, пропише услове о удаљености дворишних згра да за становање од границе суседних имања. Грађевински правилник одредбом чл. 8 т. 4, као што ]е и управна власт правилно утврдила, није у противности са § 5 ст. 1 т. 2 Грађев. закона, јер по овом законском пропису Уредба о извођењу регул. плана рсгулише удаљеност само од бочних међа при одређивању врсте насеља (густог, средњег и ретког), а не и удаљеност дворишне зграде за становање од граница суседних имања, које питање по § 6 т. 5 Грађев. закона улази у делокруг Грађев. правилиика, а то излази и из самог карактера Уредбе и Правилника као уређајних основа — Уредба о извођ. регул. плана треба да одреди (§ 5 Грађев. закона) све што се тиче извођења регул. плана, а у то извођење не спада, нити на њсга утиче питање величине удаље ности дворишне зграде за становање од граница суседних имања, зато је законом (§ 6 т. 5 Грађев. закона) то питање као мањег обима и предвиђено за грађев. Правилник. У чл. 8 т. 4 Грађев. правилника за град Београд преписано је, да дворишна зграда, ако служи за становање, а зида се у дну дворишта — зачељу, мора бити удаљена од суседних граница — зачеља градилишта најмање за 3/4 висине зграде но најмање 3 метра. Овај услов Грађев. правилника није испуњавала тужиочева пројектована дворишна зграда за становање. — Ова зграда -би по тужиочевом тражењу имала висину 14,70 м. а била би удаљена од зачеља 4 м. што би било у противности са наведеним прописом Грађев. правилника. Зато је управна власт правилно поступила — Градско поглаварство кад је тражену дозволу за такву зграду ускратило а министар кад је жалбу одбацио." Саопштио, Љубомир Ж. Јевтић, секретар Државног савета

Дворац Кнеза Милоша, сада Ловачки музеј у Топчидеру