Општинске новине
3
Томаш Г. Масарии
193
акцију, веровао је: да се пристојни, образовани људи могу аргументима убедити и поучити. Те стога'|он и успева: — Шрво, званично и изричиго признање програма Чехословака добија од А. Бријана З-Н-1916 год. — друГо, добкја од Антанте на питаше В. Вилсона, опет преко А. Бријана, признање ослобођења Чеха и Словака од туђег господства 10-1-1917 год. — треће, добија признање од стране Сједињених Северно-Америчких Држава (секретар Роберт Аансинг) 3-1Х-1918 год., на основу признања (АгШиг Јашез ВаНоиг-а министар спољних послова) Енглеске од 9-УШ-1918 год. да постоји ратно стање између Немачке и Аустроугарске и Чехословака, а тиме и постојање чехословачке војске која је у то време бројала укупно 128.000 војника — у Русији 92.000 у Француској 12.000, у Италији 24.000, и — четврто, добија признање Антанте о образовању иривремене владе 15-Х-1918 год. а и В. Вилсона 18-Х-1918 год., кад је издао и „Декларацију независности" и на кући у којој је становао у Вашингтону истакао већ заставу слободне државе Чехословачке. Тај скромни човек, чија природа увек искључиваше ма какву рекламу и који је чак као правило сматрао: не треба хтети увек да се буде први, већ је довољно бити други, трећи; тај мирни човек-пацифиста, који ваљда раније никад није ниједног зеца убио и коме су — као уосталом и В. Вилсону, д-р Е. Бенешу и д-р М. Р. Штефанику, — као професору често чинили потсмехе што они одлучују о светској политици. у другоме периоду времена живота спада да ступи на историску позорницу као војсковођа, свемоћни господар народа, државе. Као таквом, њему долази у део да спрема планове, наређује и као ратник уз то још и да се бори — говорима, написима и предавањима, сугестијом... за једну имагинарну земљу, која је тада постојала само у машти идеалиста-патриота, а коју је требало ослободити испод управе једног моћног непријатеља, Аустроугарске...! Тај професор, дипломата, политичар, радом и радиношћу, стрпљењем и издржљивошћу, учинио је подвиг, заиста достојан дивљења и својствен само светским великанима. Нападни рад, као други период његовога живота и рада, истиче га: — као апостола, који је са концепцијама филозофа увек имао много алтруизма, много љубави ка правди и истини, много човекољубља и много витештва и уз то све то изводио голих руку и свуда ометан; — као стојика, који своје идеје, можда у почетку врло фантастичнз, на тако сјајан начин реализује; — као бориа, команданта и ратника, чија је улога стално и свестрано ослободилачка, коме сретства културна, психолошка и етичка
имају крајњи циљ — стварање Чехословачке Републике и који је умео интуицијом правог војничког вође, вође народа да осети час: кад треба радити, шта треба радити и кад се треба. жртвовати.*) Томаш Г. Масарик у нападном раду, као моралну основу свога програма и читаве своје борбе за ослобођење и стварање државе Чехословака, ставља истину, за коју вели да она не побеђује сама од себе, већ онда кад успе да усталаса духове и да организује своју војску. Он пак у томе раду у свему и по свему чини тип Генијалног вође и њему припада назив „велики", „херој", „револуционарни вођ Чехословака".**). 3 — Победни рад Победни рад збива се у ослобођеној Отаџбини — Чехословачкој Републици. Почиње од пријема дужности претседника Чехословачке Републике и траје до 18-ХП-1935 год., кад сам добровољно уступа место претседника, на које по избору долази као други претседник д-р Едуард Венеш. Томаш Г. Масарик, као главар државе, пошто је успео да од владе Сједињених Северно-Америчких Држава добије први зајам од 5 милиона долара, креће 20-Х1-1918 год. у подне (кад је у Прагу 18 ч.) из пристаништа Нзујорка лађом ,,Сагташа" за Отаџбину. ,,Прва војничка почаст при излазу из хотела „Вандербилт", указана му као главару државе, наговести му да више није приватан човек." ,,На води, без страха од немачких подморница, последња прилика за одмарање и испитивање савести. Али, положај му је сметао; свуда и стално осећа ту и после на копну, да је изгубио своју личну слободу, свој приватни живот." ,,По читав дан корачао је по палуби на лађи, очи му лутале по води;, а у глави стално бубњала мисао: рад и одговорност, коју прима". „Срећнијим није се осећао, али је био радостан, што и Чехословаци имају самосталну државу.. ."***) Стиже 29-Х1-1918 год. на обале Енглеске, а тога дана и у Лондон. Ту остаје до б-ХП1918 год., за које време посећује многе познанике и пријатеље. На ленчу, који му је приредио А. Ј. ВаНиг састао се са изабра-
*) Види: Фридрих Ниче — „Воља за моћ", иревод д-р Д. Стојановић, Београд, 1937, стр. 544 и, Т. Карлајл — „О херојима", превод Б. Кнежевић, Београд 1903.
**) Треба истаћи, да су, поред изнетих из тога доба дела: „Тће 81ао$ атоп§ 1ће МаНопз", Лондон1916, „Тће ргоћ1ет о} зтаПпаИопз т 1ће Еигореап сггзгз" Уеб1тјп181ег 1916.
***) Т. Г. Масарик — „Светска Револуција", превод д-р Ј. Кршића, Београд 1935, стр. 373.