Општинске новине

370

Београдске општинске новине

држали 25 година по фијокама — комад је био на писан пре 25 година и предан управи Позоришта, нису имали за то довољно оправдања. За тих 25 година прошло је преко београдске позорнице и горих комаца. Г. Воја Јовановић је сугестивно, одмереним покретима и топлом дикцијом дочарао тип отменог и праведног кадије, који се узвисио изнад свих људ ских страсти, али љубав према Селми није могао да савлада. Ј Г. Светозар Никачевић дао је убедљиво, — са извесним потезима херојскога, — преког, у љубави и у љубомори необузданог Хасан-агу. Та је фигура сачувала своја обележЈа из народне поезије, која је г. Никачевић у својој глуми лепо подвукао. Имавдо ути-

сак као да је Хасан-ага сишао на позорницу из народне песмарице, као Волт Дизниев Робин Худ. Г-ђа Прегарац је имала у својој игри топлине и источњачке дражи. Г-ца Текић је дала симпатичан лик Зилфије. Г. М. Поповић је унео у улогу Ферхарда, кадијиног писара, пријатне потезе благе комике, нарочито у моментима када је приказивао Ферхадову наивну младићску егзалтираност при посматрању девојака. Г. Васић је дао згодног слугу Арслана. Декор је занимљив, одговара средини која се приказује. Нарочито собе код Хасан-аге и код Мирзе лепо су стилизоване, решетке и миндерлуци одишу пријатном ориенталском мистиком. Створен је „штимунг'' који појачава поетске визије пишчеве. Б-ц

Милица Чађевић: Плаво цвеће (Са Пролећње изложбе у уметничком павиљону ,,Цвијета Зузорић" у мају 1937)