Општинске новине

372

бео градске општинске новине

Граду, разна постројења у унутрашњости Града, места за топове, топови и т. д. Јасно је нацртан Дунав са бродовима, Сава и цела околина Београда. Преко Дунава види се Земун са тврђавом на Гардошу и великим бројем кућа изван тврђаве, као и земунско присганиште на Дунаву са бродовима. На карти има ма-

њих градова и тврђава, о којима до сад не постоје никакви историјски подаци. Карта би имала великог интереса за историчаре београдског града и околине, као и за архитекте који раде на реконструисању Града. О њој ћемо у једном од доцнијих бројева опширније прогоЕорити. Б.

Ј/1уџск& џм

Убрзо после одлично успеле изложбе савремене данске уметности, обрадовала нас је дирекциЈа Музеја Кнеза Павла једном сличном, а у извесном погле ду, можда, још и интересантнијом приредбом: једном Изложбом турских сликара — који су, колико нам је познато, том приликом иступили први пут ко лективно и ван своје отаџбине, и то баш овде, у Бео

Намик Исмаил: Анкарска тврђава граду. Та њихова прва презентација била је срећна и примљена најсимпатичније од стране наше публике. Било нам је право задовољство упознати нове уметнике нове Турске који су под моћним потстреком свог опште националиог препорода успели да обнове. управо, тачније: да створе и своје национално сликарство. Њихов подвиг је знаменит и значајан: гото-

во ни из чега — јер у Турака, услед познате односне забране Ислама, све до најновијег доба није било уопште нити какве фигуративне уметности, нити как ве сликарске традиције у европском смислу речи, на коју би се могло било надовезати — они су развили

Шефкет: Оџаклија

једну уметност, наиме, једно сликарство које данас већ може да се покаже без зазора и пред културним светом. То постигнуће, то такорећи импровизовано уметничко стваралаштво турског народа претставља једно знатно сведочанство о његовој животној снази и доказује нам јасно да велики национални и културни преображај Турске, насупрот привидности, није