Општинске новине
3*
Томаш Г. Масарик
195
и пасивном резистенцијом деловали на распадање Аустроугарске, па то деловање плаћали и смрћу; сви они грађани, Чехословаци, које је у завичају смакнуо војнички терор Аустроугарске, који су били на смрт осуђивани и бацани у тамнице, којима је одузиман иметак и који су на разне начине мучени... доказ/Су да је борбом у еамоодбрани та самосталност Чехословака стечена крнљу '; — револуцијом, чији је тип ослободилачки, и 1на туђем земљишту и где се победе Чехословака уствари извојевају оружјем духа. „Народни савет", његова дипломатска акција и пропаганда, као и рад свих других који су ма како помагали Чехословацима, имао је циљ у „Светској Револуцији", где је била ангажована скоро цела планета, да се народносни конфликти подреде културној идеји. „Немачка и Аустроугарска хтеле су рат, носе велику одговорност за светски рат; револуцијом се успело да се Антанта упозори на свирепо поступање Аустроугарске, као и да се истакне право потлачених на самосталност..."*) Томаш Г. Масарик почиње рад као главар државе, кад је већ одбацио перспективу прошлости и стао на гледиште: да један народ не може да живи „на шимерама прошлости, нити у романтичном заносу у слави својих предака"; ствара програм државне политике. Као практичан политичар, у основи демократа, прво рашчишћава појам политичког национализма, где истиче модерну формулу: „Еити Чехословак, аначи имати програм и знати шта^се хоће ". Тако исто он не верује у „општу и дефинитивну дегенерацију и декаденцију људи" иако услед рата сви народи проживљују у хроничној кризи акутну кризу. „Кризи тој нисмо криви само ми, него и наши претци... Рат и његове грозоте узбудили су нас све, стојимо немоћно пред огромном историском загонетком, пред догађајем, каквог још није било у историји човечанства. Али, узбуђење није програм." „Потребна нам је мирна, искрена анализа И1критика паше културе и свих њених елемената; ми морамо да се решимо на концентрично поправљање у свима областима мишљења и деловања..."**) „ПроГрам државне политике ', који је поставио Томаш Г. Масарик, припреман дуго из раније у коме врхуне искуство и разум, базира на погледима: „Схватање појма — шта је држава' и „Схватање појма — „шта је демократија". И, на то даје одговор:***) *) Г. Т. Масарик — „Светска Револуција", превод д-р Ј. Кршића, Београд 1935, стр. 429. **) Т. Г. Масарик — „Светска Револуција", превод д-р Ј. Кршића, Београд 1935, стр. 415. ***) Т. Г. Масарик — „Светска Револуција", превод д-р Ј. Кршића, Београд 1935, и „Тће Ие™ Еигоре" Лондон од 18-111-1920.
I ДРЖАВА: „Држава и, њено уређење мења се према времену и околностима, а мењају се и функције исте државе. Каткада, неки сталеж или друштвена класа узме државну моћ и искоришћујз државу за своје циљеве; други пут државну управу запосле највише специјално економски и културни односи и дају јој своје обележје. „Држава, ш сопегек) људи који њоме управљају, увек настоји да се ослони на моћне и најмоћније друштвене силе: дна веру, науку, финансије, војску итд. Дешава се и да снажна личност узме државну моћ у своје руке. Све је то злоупотреба државе." „Држава, уопште, није савршена. Али, из тога не проистиче анархизам (астатизам), као што на пример ни из несавршеног школства не проистиче аналфабетизам." „Заједнички друштвени живот људи није могућан, ако нема централног ауторитета, који централизује и контролише..." „Држава, па ни држава демократска, није институција божанска, свезнајућа и свемогућа као што је то замишљао Хегел (Сеог^ ^Ићећп Рпес1г1сћ), него само институција човечанска, понекад и сувише човечанска, са свима манама, али и са великим способностима оних људи, који су је организовали, и који је воде." „Држава није тако рђава и неразумна како то говоре анархисти, али није ни тако лепа и добра како то певају они службени — углавном, није гора од осталих људских дела." „Држава је нужна!" Томаш Г. Масарик одбацује патријархалну теорију, по којој би држава настала природним порастом породице, а тиме, ео 1рзо, била добра и оправдана. Он сматра да држава нема ничега заједничког са породицом она је створена другим силама од оних, из којих је поникла породица. „Држава најзад, по његовом мишљењу, само је организатор међусобног друштвеног живота, а то се у суштини разликује од живота у породици... Закони, пак, као кодификација правила државне администрације, треба да имају и моралну подлогу, јер се свуда од државе и њених закона тражи правда и право...'' II ДЕМОКРАТИЈА: „Демократија, циљ револуције Чехословака против теократије Аустроугарске, поникла је из револуције и револуција је и њу и Чехословачку Републику створила. Демократија је државна форма друштвене организације новог времена, модерног гледања на свет, модерног човека. „Демократија је пос.ледица читавог схватања света и живота, новог схватања, новог по становишту, новог по методу. Признање и спровођење једнакости свих Грађана, признање