Општинске новине

Културнв хроника

383

Тај дечји део биће најлепши крај зоолошког врта. Обухватаће око 3 ха. Проширује се и горњи део Зоолошког врта, у подножју високе средњевековне куле, која је недавно реконструисана. Ту ће доћи животиње које воле камењаре и стрме терене, као дивокозе и неки зверови. Та роман-

Њ. В. Краљ Петар 11, у пратњи Претседника Општиие г. Владе Илића, разгледа цркву Ружицу и започете радове на рестаурисању Београдске тврђаве

тичност и оригиналност терена дочараваће илузије дивљих и тешко приступачних предела у којима живе дотичне животиње. За ово проширење употребиће се само један суседни градски ров Београдске тврђаве. На једној од постојећих тераса, у оквиру врта, изградиће се ресторација, у складу са стилом тврђаве, одакле ће пуцати величанствени видици на Саву и Дунав, на Земун и Панчево, на простране сремске и банатске равнице. Ту ће се публика моћи освежити после шетње по зоолошком врту. Цео врт, кад се до краја изгради, износиће око 6 и по ха. По димензијама нису већи ни зоолошки вртови великих културних престоница. Кроз цео врт спроведена је савршена канализација и водовод, а лежишта животиња су бетонирана. Чишћење животињских станова је врло лако и једноставно. Тако су потпуно задовољени сви хигијенски услови. Са Зоолошким вртом комбинована је и општинска Ботаничка башта. Она заузима готово цео простор који заузима и Зоолошки врт, украшава га и чини ово дивно шеталиште још пријатнијим. Ботаничка башта се изграђује истовремено по систему јавног парка и по систему расадника. Неће служити у научно-ботаничке сврхе, -— то се оставља универзитетској ботаничкој башти, — него ће служити публици за одмор и разоноду, а имаће истовремено и пропагандистичко-вртарски циљ. „Ту ће бити изложено на прегледан начин као у једном трговачком излогу све растиње које Београђанин може да има у својој сопственој башти. Ту ће бити заступљене и све биљке које се налазе по београским парковима и шумама, и све те врсте моћи ће се на овако ограниченом простору боље посматрати и њихов узраст

и здравље контролисати" -— као што лепо каже шеф Отсека за паркове г. инж. А. Крстић у својој књизи „Проблеми уређења Београда и његове околине". Све су ово објаснили Њ. В. Краљу, у току шетње кроз Зоолошки врт, Претседник Општине г. Влада Илић и шеф Отсека за паркове г. Крстић, који су се стално налазили у Његовој пратњи. Животиње нису сврстане по класама и редовима, нити по икаквом научно-зоолошком систему, као што се ради по зоолошким музејима. То је немогуће постићи са живим бићима: свака животиња, без обзира на зоолошку сродност, тражи специјалне услове живота, нарочити амбиент, и требало је удесити пејзаже што приближније онима у којима живе животиње у слободној природи. Воденим птицама требало је изградити вештачке баре са ракитом и мочварским биљем; шумским певачицама подићи дрвеће и жбунове; зверовима пећине, а неким уз то и басене за купање; козама камењаре итд. А поред тога било је потребно распоредити животиње тако да буде што више живописности, укусног шаренила и разноликости за посетиоце. Зато се животиње из исте класе, а често и из истог реда, налазе у Зоолошком врту на више места. Узалуд би било дати статистичке податке о стању животиња. По жељи Претседника Општине г. Владе Илића, који необично воли овај врт и у њему често проводи часове одмора, збирка животиња стално се увећава. Који год бисмо дан изабрали да фиксирамо број животиња, та цифра не би била тачна већ сутра-прекосутра, јер би дошле нове животиње. Нарочито се нагло повећава број барских птица, које се набављају са разних страна. Када је Њ. В. Краљ ушао у Зоолошки врт, обухватио је погледом најпре индијске ждралове сарусе. Та птица спада у ред штакара, и највећа је међу њима. Необично високе и танке ноге, дугачак врат и кљун дају јој извесне сличности са родом, са којом има и сличан начин живота. У слободној природи ждралови живе у јату, већином уз велике баре и мочваре. Слично ноју, за време раздраганости, мужјак игра страстан балет око женке. У нашем градском врту има само пар индијских ждралова, мужјак и женка. По лепоти свога перја и по необичном изгледу отскачу индијски ждралови доста од обичних сивих ждралова какви живе на северу Европе, а прелазе и преко наших крајева када се селе у јужније пределе. Занимљиво је да се ждрал може напола припитомити и држати у дворишту са осталом живином. Тада он узима на себе улогу стражара и педантно одржава ред у дворишту; не трпи никакву свађу. Слаже се лако са свима животињама, а на паши, попут верног пса, пристаје и да чува стоку. И као дивље животиње, ждралови показују велику дозу разборитости; постављају стражу око свога јата; а када треба да се преселе у неки суседни предео, пошаљу прво извиднице да испитају прилике у том крају. Одмах преко пута од тих ждралова, показује се