Општинске новине
6
Физичко васпитање и соколство
217
ту је 100 њих пошло у војску; где их је било 100 ту је 80 отишло у доброовољце. „Рекорд је у том погледу однео спортски клуб у Валсеју, који је имао 92 члана, д дао је 90 добровољаца. А у једном маленом месту у грофији Фаорширу, које за посланика у Доњем Дому бира Аскита, од 2500 становника, сви одрасли мушкарци, 1000 њих на броју, били су страсни играчи футбала, тениса и крикета и сви без изузетка ступили су као добровољци у војску..." Цео свет увидео је, да је: физ>ичко васпитање једино и створило Енглеској могућност, да сретно реши круино питање о обуци свију оних огромних маса људи, које су пристизале у касарне. А Немци су пак тврдили да је то проблем који се не да решити. Енглеска Врховна команда на то је одговорила тиме што је само за првих 6 месеца светског рата произвела од својих војника скоро 30.000 З'а официре уз сразмеран број подофицира. Енглеска редовна војска, у којој је било доста људи у разним ратовима, прекаљених и еојничком занату обучених, дала јој је само главни део кандидата за официрски чин, док цео снај недостатак који је требало попунити па да официрски кадар буде савршено довољан, попуњен је предводницима и старешинама ових небројених енглеских гимнастичких друштава. Енглеско Министарство војске з!нало је врло добро колику снагу може да црпе од гимнастичких друштава, те је још првих дана по објави рата установило први гимнастички батаљон, чији је главни командант постао сам краљ, што је била гелика част и срећа за све енглеске гимнастичаре, на које је упућена била прокламаци а: „Ловци, играчи голфа, крикетг, футбала, сви млади људи универзитета, негдашњи ученици народних школа, сви људи који су строгом вежбом постали дурашни и у сваком погледу способни за војнички живот, имате једини право да се пријавите за овај сјајни одред. „Покажите непријатељима Краља и Отаџбине шта је енглески гимнастичар..." И, Енглези су то и показали, нарочито у борбама 1918 год. у Фландргфл (Француској), где су се њихови војници брзо претворили у официре славом овенчане: ,,Била је поноћ и борба тек што се завршила. Победа је била на енглеској страни, коју је изборио један ирски пук, у коме је међу старешинама био и предводник ирске бохсерске дружине, чувени Р. Аојд. Код Немаца су три четвртине ефектива били избачени из строја. Капетана Р. Лојда пронашао сам на једним носилима, лекари су га превијали 8 ), кур^-
8 ) „ОеН Кгошк!". Лондон 1916, извештај дописника
шум му је пробио руку и раме. Један страшан ударац кундаком расцепао му је чело на двоје. Он ме познаде и узе да прича испрекиданим гласом: „Изненадили су нас, кукавице једне. Кад су испали пред нас, било је већ доцкан да се из пушке пуца. И зна се шта смо онда урадили? Кидисали смо на њих овим нашим ручурдама и песницама, као да смо на некој огромној боксерској Еежби. Они су се бранили кундацима. Али, ми смо ударали као демони. Сваки удар песнице обарао је по једнога. Ах, да знате како смо им крхали носеве и вилице! Ко није стигао да умакне, далеко иза прве линије, тај се предао. Али, баш кад сам хтео да викнем ,,Ур1а", лупио ме је један кундаком, и тек мало пре дошао сам к себи". У тој чудној борби голим песницама, Ирци, под командом боксера Р. Лојда, тада Еећ капетана, отели су Немцима 23 митраљеза. Југословени: Соколство као идеја код Југословена потиче из Прага (Чехословачка), чији је творац д-р Мирозлав Тирги, који је ирокламовао суштину соколства речима: — прва и оШита наша задаћа је у томе, да смо пре свега звани да свој народ одржимо у оној свестраној крепости, која не допушта да би народи изумрли; — друга задаћа \е да код народа подижемо телесно, душевно и морално здравље, које не допушта никакве искварености, никаквог застоја, никаквог назадњаштва, овог најгорег моралног злочина, који се може Народу нанети. Соколство као организација свих добрих и здравих снага народа прелази 1863 год. у земље Југославије и постаје извор крепости: — за Србију, као самосталну државу, да се вежбом тела: телесно и морално васпита читав народ, и да то васпитање стигне до степена јунаштва, отпор|но,сти, али и племенитости; — за земље под туђином: Босну и Херцеговину, Војводину, Хрватску и Славонијју, Словеначк!у, да се кроз Соколство, поред крепљења физичке и моралне снаге, сачува и национална свест. Југословени прослављени као борци Српске војске за време ратова како 1876/1877 и 1878 са, Турцима и 1885 са Буграима, тако и нарочито за време првог и другог балканског рата 1912/1913 и 1913 г., као и за време светског рата 1914/1918 г., задивили су не само војничким победама, већ и дарежљивошћу и подношењем напора (прелаз преко Црне Горе и Арбаније) цео свет. ! Навика из детињства на физИчки рад, а и урођен војнички инстикт, сигурно су били база, те је Срнска војска могла да изврши оне маршеве незампамћене у историји ратова, које су поједини пукови извели са једног дела