Општинске новине

220

Београдске олштинске новине

те се према табели 1. види у каквом је односу висина прихода са јачином исхране. У табели 2 приказана је просечна исхрана у неким земљама. Таб. 2

Дневна употреба

по становнику

ЗЕМЉА

г р а м и м а

беланчев.

масти

угљ. хидр.

калоријама Јапан Италија Немачка Француска Енглеска

81 88 87 88 90

29 58 60 67 105

485 466 428 485 403

2553 2612 2770 2973 2997

Средњавред.

85,4

59,8

459,6

2790,6

Несумњиво, да је у оваквом важном питању, као што је исхрана, потребна колаборација између више стручњака. И ветеринар, и биолог, и хемичар морају заједно сарађивати на подручју снабдевања градског становништва здравом храном, поготово ако је анималног порекла. Према томе и контрола над намирницама за живот није само ограничена на истраживање фалсификата, који смањују хранљиву вредност или ароматске примесе код мирођија и зачина, него имају оправданији циљ, а то је, чување здравља широких маса градског живља, Многоврсне везе постоје између народног здравља и задаће која је постављена хемијиживотних намирница. Пре свега имамо да пазимо дане биздрављу штетне материје биле унетеу организам директним или индиректним путем са храном, или могуће преко предмета свакидашње употребе. Зато се не ограничава контрола само на сирове продукте које се са пијаце или трговина носе и у појединачном 1 кућанству прерађују као храна, него се мора она у данашње време проширити и на фабричко приправљаше намирница за живот. Продукција конзервираног воћа, меса, млека, сира, затим продукција слаткиша (колача, чоколаде, бонбона итд.) мора бити потчињена стручној комуналној контроли још при самој преради. Све посуђе, у којима се прерађује материја, намењена за храну, мора исто тако, као и предмети за паковање, бити прегледано да не садржи шкодљивих метала. Морамо овде напоменути, да хемија животних намирница проширује исто тако своје подручје контроле ;и на оне ствари које не служе као храна, али са којима човек свакодневно долази у додир. То су предмети који служе за разне кућне потребе, затим играчке и украси. Највише долази у обзир посуђе од метала са оловом и бакром, а много ређе од других шкодљивих метала. Још и данас можемо да нађемо случајеве тровања са оловом, не само по предузећима у којима се са оловом или његовим једињењима свакодневно ради, него и код људи који пију воду из ново-саграђених водовода,

где се још нове цеви нису превукле са унутарње стране нетопљивим једињењима, која спречавају даље отапање олова. Исто се тровање може догодити код људи који свакодневно пију соду из сифона, чија је глава начињена од олова или легуре у којој је олово претежно саставни део. Док је употреба оловних глава за сифоне законом забрањена и завиСи само од надзорних органа да стану на пут њиховом промету у по(ј,ави на тржишту, то је употреба: водоводних цеви од олова незаменљива са којим другим металом. Зато код нових водоводних објеката не би требало употребљавати воду за пиће док се претходно доста воде не испусти. То вреди нарочито ујутру и после сваког ређег истакања. О професионалним обољењима од олова нећемо овде говорити јер не спада у компетенцију контроле над намирницама за живот него под занатску хигијену, Од метала који још долазе у обзир напоменућемо бакар и арсен. Од првога прави се посуђе које није за препоруку за прављење хране у којој има сирћетне или које друге киселине, док други метал долази у об|зир| само у својим једињењима као сретство за тамањење воћних штеточина или у разним бојама за бојадисање тапета или дечијих играчака. У већини случајева све ове шкодљиве субстанце долазе у наш организам у чврстом стању са храном или водом директно или преко прљавих прстију. Али има случајева где тровање наступа и дисањем. Тапецирамо ли на пр. или молујемо собе са шкодљивим, отровним бојама, рецимо „париским зеленилом", то ће се услед влаге и деловања извесних микроорганизама развијати врло отрован гас, који ако га удишемо можемо имати тешких последица. Из досад наведеног видимо, да је потребно свестрано проучавање, поред начина продукције, исто тако и свих могућих варијаната спремања и фалсификовања намирница за живот. Једино на тај начин је могуће обратити пажњу и на штетно деловање које би употреба неисправне или забрањене намирнице произвела на наш организам. Код брашна на пр,, ако и не постоји сумња да му је додавано минералних састојака ради повећања тежине, (како се то за време рата у неким земљама на велико додавао песак), морамо ипак извршити преглед да констатујемо проценат горушице или другог неугодног кукоља. Има доста оваквих случајева где се у једној сировини сасвим природним путем налазе нежељене примесе. Много чешћи су други случајеви, када се вештачки додају разни недозвољени хемијски препарати, као сретства за конзервирање или, како смо већ напоменули, где се они придружују храни за време самог приправљања исте. Поред наведених, чисто хемијских штетних субстанца постоје још многобројни микроорганизми који преко хране или пића до-