Општинске новине
7*
Хигијенске и здравсгвене прилике у предграђу Петра Мркоњића
Предграђе Петра Мркоњића налази се на југо-истоку Београда, на његовој крајљој п;риферији. Оно улази у састав XI кварта и ограничено }е са југо-западне стране Кумодрашким Потоком до ул. Војводе Ђзфовића, улицом В. Ђуровића, Војводе Скопљанца до УБубићске, са северо-западне горњом половином ове улице и са северне улицом Војводе Глигора и њеним продужењем. На истоку постепено прелази у њиве и ливаде. Скоро кроз његову средину са југо-истока на северо-запад протиче Мокролушки Поток у који се са сзверне стране улива Дубоки Поток, а са јужне Кумодрашки. Од прилике половина терена на којем се налази предграђе налази се у низини, док друга на брежуљцима и њиховим падинама. У низини се налази северо-западни део и делимично југо-источни дуж Мокролушког и Кумодрашког Потока. Низина дуж Мокролушког Потока зове с.е „Маринкова Бара". Брежуљци на којима се налази југо-источни део предграђа претстављају продужеље оних на којима се налази Торлак, Кумодраж и В. Мокри Луг. У низинама од првог растапања снега до конца маја месеца земљиште је водокречљиво, шт1о без сумњз много утиче на хигијену насеља. Предграђе не претставља целину у погледу насељености. Оно се састоји из неколико насеља одвојених слободном површином: ливадама, њивама и баштама; а и у самим насељима налазе се већи и мањи комплекси неизграђеног терена. На северо-западу, између Кумодрашкоп и Мокролушког Потока и дуж десне обале последњег налази се насеље „Маринкова Бара", на југ од улице Војводз Глигора — Лесићево имање и Дубоки Поток, на југоистоку, између Комодрашког и Мокролушког Потока — Марићево Брдо и Читлук и, најзад, сасвим одвојено од осталих, на десној обали Мокролушког Потока, на отетзјању добрих пола сата хода преко ливада, сасвим мало и најсиромашније насеље — Зорићево Имање. Док се насеља Лесићево Имање, Дубоки Поток, а нарочито Читлук и Марићево Брдо, за које говори већ и сам назив, налазе на брежуљцима и њиховим падинама, Зорићево Имање и Маринкова Бара, за коју опет говори њен назив — у низини на водокрчљивом нездравом терену. У низини су следеће улиЦе предграђа: Стевана Првовенчаног, Ђаксна
Авакума, Јаше Игњатовића, Пеке Павловића (доња половина), Ђурђевска, Хусова, Врбаска, Гаричка, Кнеза Богосава, Слободанова и дзлимично Озренска. Раштрканост насеља и његова удаљзност од центра !без сумње имају негативну странђб у погледу снабдзвања водом и осветљењем, увођења канализације, уклаљања ђубрета, изградње модзрнз калдрме и њеног чишћења, али имају и добру страну, а то је изложеност сунцу и близини зеленог појаса — резервоара чистог ваздуха.
Нехигијенска чатрља Вила имућнијег грађанина
Предграђе Петра Мркоњића почело се насељавати од 1924 год. Нагли пораст становништва послератног Београда, а у вези с тим оскудица у становима и скупоћа кирија принудили су економски слабије грађанз да траже крова на периферији и да стварају овде нова насеља, јер цене земљишту овде су биле релативно ниске, а плацеви су се давали на отплату. Сеоске општине (Кумодрашка и Мокролушка), под којима се оно у гланном изградило, нису водилз рачуна ни о терену, ни о плану насеља, нити су вршилз контролу над зидањем кућа. Карактер насеља зависи од становништва које га ствара и насељава: његовог менталИтета, социјалних потреба и економског стања. Утврђено је да у предграђу Петра Мркоњића има 821 православна породица са 2.893 члана. Исто тако утврђено јз да на десет становника православне вере долази један друге вероисповести. Прзма томе може се сматрати