Општинске новине

230

Београдске општинске новине

шарлах и дифтерија, била заступљена у знатно мањем броју, док је случајева малих богиња било много више, но у последњој; 2) у школи рранислава Нушића, у коју долазе деца у главном из ретког насеља, морбидитет је уопште минималан, а малигне акутне заразне болести нису биле утврђене. Да пређемо на упоређивање података о морталитету у предграђу са истим у целОјМ Београду. За нас су важни подаци о целокупном морталитету и од обољења која имају социјално-медицински значај: Јгуберкулоза, акутне заразне болести и морталитет код одојчади и мале деце. Из анализе статистичких података за 1934 —35 год. види се да је целокупни морталитет у предграђу процентуално нешто већи од истог у целом Београду: Београд 1934 г. — 10,85°/ О о 1935 г. — 10,80%о Предграђе 1934 г. — 11,87°/ 00 1935 г. — 1 1,25°/ 00 У погледу туберкулозе такође се не опавелика разлика: Београд 1934 г. 2,69%о> 1935 г. 2 31 °/ 00 Предграђе „ 2,18 „ „ 1,87 У целокупном морталитету туберкулоза је била заступљена поменутих година у Београду 21,9 — 21,Зо/о, а у предграђу са 18,4 — 16,2о/о. Интересантно је да је туберкулоза као породична болест била констагована у предграђу за пет и по година на 32 смртна случаја само у три породице, што би износило округло 9°/о. Са акутним заразним болестима стање је исто као и са туберкулозом: Београд 1934 г. —0,48% 0 , 1935 г. — 0,42% 0 Предграђе „ „ — 0,3 „ ,, — 0,3 На акутне заразне болести у Београду отпада 4,4 — 3,9% од целокупног морталитета, док у предграђу 2,63 — 2,63о/о. Али пада у очи велика разлика у погледу морталитета код одојчади и мале деце до две године: Београд 1934 г. — 2,33% 0 , 1935 г.— 1,76% 0 Предграђе „ „ — 7,81 „ „—4 Из ових података се види, да је морталитет код деце [до две године у предграђу био у 1934 г. три пута већи а у 1935 I 4 . више од два пута већи него иначе у Београду према истом броју становника. На децу до две године у Београду отпада 21,5 — 16,2 о/о од целокупног морталитета, а у предграђу 65,7 — 35,1 °/о. Болести органа за варење као узрок овог морталитета утврђене су у предграђу у 1934 — 5: у 44—38,4°/о, док иначе у Београду у 33,59-24о/о. Морталитет код деце до две године само од обољења органа за варење био је: У Београду 1934 г. — О,69°/ 00) 1935 г. — 0,42% 0 „ Предграђу „ „—3,43 „ „ — 1,56 т. ј. 5 и 4 пута већи него просечно у Београду као целина.

Узрок толико великог морталитета код одојчади и мале деце треба тражити у културним, социјално-економским и хигијенским приликама предграђа. Из етнолошког прегледа, изнетог у почетку нашег приказа, види се да се становништво предграђа Петра Мркоњића састоји у главном из досељеника из унутрашњости — са села, по саставу у главном радника, служитеља и службеника са скромном платом, чије су жене без сумње слабо упућене у негу и рационалну исхрану одојчета. Поред тога многе домаћице, поред обављања Кућног посла, принуђене су да помажу ; Мужеве у привређивању и често пута проводе цео дан ван куће остављајући децу скоро без икаквог надзора, а одојчад не доје или доје нередовно, прихрањујући их обичним крављим млеком. Пошто се дечји диспансери налазе далеко од предграђа, то мајке носе своју децу на преглед и траже пастеризирано млеко тек кад се појазе узнемиравајући знаци јаког пролива, а ми знамо колико је тешка борба против напуштених обољења дечјих органа за варење, нарочито ако је одојче вештачки храњено. Извесну улогу , |поред нерационалне исхране, у морталитету одојчади од обољења; органа за варење игра без сумње и употреба загађене бунарске воде. Према подацима Отсека јавне хигијене у току 1935 год. у овом предграђу је било рођено 110 деце, што износи 34,3. новорођенчета на хиљаду становника, док у Београду као целина 4.090 или 13,77°/оо- Према томе нагалитет у предграђу је био 2,5 већи него у Београду према истом броју становника. Физиолошки прираштај становниоггва, односно разлика између броја новорођених и умрлих, у 1935 год. у предграђу је био ^73, !ХЈ. ј. 22,(81 о /о 0 , а у Београду 876 душа или 2,95% 0 . Према томе, иако је у предграђу морталитет код деце до две године веома велик, захваљујући још већем наталитету прираштај становника је скоро осам пута већи но у целом Београду. ЗАКЉУЧАК 1) Предграђе Петра Мркоњића је у главном насеље радника и службеника са скромном зарадом; 2) Заостало је у погледу урбанске хигијене; 3) Последице недовољне хигијене у знатној мери се компензирају чистим ваздухом и богатом инсолацијом ^ахваљујући реткој насељености и близини зеленог појаса; 4) Акутне заразне болести, а нарочито малигног карактера, утврђене су биле код школске деце у мањем броју него у центру Београда .