Општинске новине
8*
Шеста година рада Централног уреда за заштигу деце
235
ћа велику пажњу подучавању својих заштитних сестара које су на раду и са њима се одржавају стално стручне конференције по разним питањима. Заштитне сестре раде у Централном уреду, у његовим диспанзерима, врше интервенције код власти и у болницама, приватним установама и посећују дечје домове. Сваког дана реферишу о своме раду одређеним лекарима Централног уреда. Укупно учињене су од почетка рада Централног уреда 62.706 посета и интервенција код 61.090 деце и разних устанона и власти. Заштитне сестре биле су за време летњих месеци у дечјим летовалиштима где су непосредно неговале и водиле надзор над децом. Од нарочитог значаја био је рад сестара које воде надзор над децом смештеном у туђим породицама. Особљв Ценшралног уреда Шеф Централног уреда за заштиту матера, деце и младежи је референт Градског поглаварства који руководи свима пословима. Са њим сарађују два лекара Централног уреда, од којих један лекар врши функ'цију званичног старатеља, а други је шеф дечје колоније. Они поред лекарског посла у дечјим диспансерима и дечјој колони и врше и сав социјални посао Централног уреда. Пет дечјих лекара раде по диспашерима са саветовалиштима и у дечјим обдаништима. У канцеларији Централног уреда концетрише се сав административни рад појединих служби. Овде раде два административна чиновника. Завод: за стерилизацију млека има стручног руковаоца завода, административни и технички персонал. Укупно је запослено у Централном уреду са заштитним сестрама 44 лица. Дечје Прихватиште Од ночетка рада осећала се велика празнина што не располажемо са ниједном установом затворене дечје заштите, где би се могло дете, коме је потребна пуна заштита, прихватити. 1931 године радила је у Београду још државна дечја станица, која је имала функцију дечјег прихватишта и која је основана у Београду по свршетку рата. Но ова станица била је организаторно и стручно у сваком погледу недорасла за потре"бе Београда. Сем тога, ликвидИрана је ова установа и 1 октобра 1931 године довела је једна заштитна сестра децу из дечје станице у канцеларију Централног уреда, на збрињавање. Централни уред морао је ову децу сместити по туђим породицама. Како се рад на збрињавању деце не може замислити без дечјег прихватишта израдио је Централни уред предлог и програм за подизање дечјег прихватишта. Градско поглаварство одобрило је 1932 године сретства из фонда
ДирекЦије за социјално и здравствено старање у износу од 500.000,— динара за грађење дечјег прихватишта, одредило је земљиште и Архитектонски отсек израдио је пројекат и плано1ве. 1933 године положен је камен темељац за зграду дечјег прихватишта и почело је зидање. Ова установа предвиђена је за пријем 200 деце у старости од рођења па до навршене 14 године живота. Према плановима Архитектонског отсека зграда располаже са приземљем 3 спрата, мансардом, и 3 степеништа. Сваки спрат иама терасу, а на крову налази се велика тераса за сунчање деце. Приликом израде програма и планова за ову зграду имало се у (виду да под једним кровом буду сконцентрисане најважније установе дечје заштите ју Београду. У приземљу су предвиђене просторије за Централни уред з1а' з.аштиту матера, деце и младежи, главни дечји диспансер, социјално саветовалиште за породице и административна одељења дечјег прихватишта и сабирног дечјег дома. Три спрата, поткровље и сутерен намењене су потребама дечјег прихватишта и сабирног дечјег дома. Према програму за ову зграду располагаће дечје прихватилиште са овим одељењима: два одељења за децу од 2—7 година, два одељења за женску децу од 7—14 година, и два одељења за мушку децу од 7—14 година. Свако одељење има спаваћу и дневну собу са свим потребним нуспросторијама. Сем тога одређено је једно одељење од шест појединачних соба на I спрату јужног тракта за изолацију болешљиве и здравствено сумњиве деце. Јужни тракт II спрата резервисан је за одојчад и малу децу до навршене 2 године живота као и за 6 мајки-дојиља. СабирНи дечји дом располагаће са једним одељењем за децу од 2—7 година, једним за женску децу од 7—14 година и једним за мушку децу од 7—14 година. Ова три одељења заузеће цео III спрат и један део источног тракта II спрата. У Сабирни дечји дом примаће ее деца из дечјег прихватишта која још нису способна за смештај у отворену заштиту, а не постоји могућност да буду смештена у једну другу установу затворене заштите. Поткровље предвиђа станове за особље, а у сутурену смештена је економија зграде (кујна, магазини итд.) и пријемно купатило за децу која се примају у !дом. У вези са овом зградом пројектован је домски парк и двориште на земљишту од 10.000 квадратних метара. У парку изградаће се базен за купање и брчкање деце и шест игралишта за поједине групе деце. Пошто дечје прихватиште мора да буде увек спремно за пријем незаштићене деце, потребна је таква организација како не би дом никада био затворен због неке унешене инфекције или дечје болести. У случају да које одељење не може да прима, постоје увек резервна одељења способна за пријем деце, било дању или ноћу,-