Општинске новине

10*

Два турска плана Београда

251

ју интересантне и велике промене у ономе што је овај план фиксирао. Битне измене и знаменита места редом ће се изнети: 1) Цариградски друм који преко Београда везује Запад са Истоком почиње од градске капије па улицом Узун Мирковом и Васе Чарапића кроз Стамбол Капију (на „шанац") излази поред Коларца и Шишка у улицу Краља Александра, која је у ствари баш тај Цариградски Друм. — Прелазећи преко Калемегдана и улазећи у Узун Миркову улицу лево и десно означене су српске куће, али није прецизиран ци садашњи хотел Српски Краљ (који је онда могао бити хан), ни садашња реалка. Г. Поповић памти да је то био енглески кунзулат, а после бомбардовања стан српске жандармерије. 2) Бројем 126 означио је турски мендиз „Старо здање", а то је садашња Општина. 3) Бројем 127 Турчин је означио име тој улици на том месту: Стамболска џада. 4) Бројем 138 означен је Капетан Мишин конак — садашња стара зграда Универзитета, али је чудно претстављена: без оног лепог централног дворишта, већ као подужна грађевина с главним фронтом у Васиној улици. И чак до Конака је празан плац — башта без чувеног турског хана, који је био на месту где је сад хотел Империјал. 5) Бројем 142 објашњено је да је ту „раније било гробље (турско), сада је ту гтијаца", Значи: да/ је;, у доба када је овај план рађен, већ ту била пијаца. — Г. Поповић каже да је пијаца била на Теразијама, где су и фактички биле „теразије" — сифони за расподелу воде. Дакле историјат ове бивше Велике пијаце у кратко је ово: Прво гробље — вероватно на целоме простору, па онда пијаца, на половини према хотелу Македонији, — док је друга половина била за атракције — као доскора на Малом Калемегдану; после Је тај : део претворен у парк који није био извештачен и у рупи као садашњи. И најпосле и та Велика пијаца притворена је у Универзитетски ,,парк", управо сквер и то невидљиви, кроз који „меандришући" мучи се публика да сиђе на нову т. звану Јованову пијацу. 6) Бројем 136 и 143 означене су на бившој В. пијаци: текија и српска полиција, које и данас постоје, — а до њих број 146 караула, затим број 148 официрски стаиови и бр. 154 касарна царскога низама са џамијом у дворишту \Кизлар-агина). Интересантно је: да се и овде одржала традиција, јер је то садашња жандармериска касарна, а од џамије нема ни трага. ~) У овоме се плану види још једна истакферману султана Сулејмана Величанственог из год. 1525, писанога на нашем језику, каже се: „ии славному граду ии велиикому варошу Мисииру". Место толиких других имена наводимо Маркову Варош, уза сами Прилеп, иако тамо Маџари нису имали никаква посла.

нута зграда пред хотел Македонијом, за коју г. Поповић каже да су биле касапнице. 8) Идући садашњом Кнез Михајловом улицом, не налазимо на велике измене учињене новом регулацијом — просецањем те улице; док се 'у Васиној улици још и данас виде остаци старих фронтова, који чак и Општина на својим имањима толерира. Улазећи с Калемегдана у Кнез МихаЈлову улицу, лево је хотел „Српска Круна", некад имање Мрцајловићево, а десно, где је сада кућа пок. Марка Стојановића, по причању г. Поповића била је мезулана, напуштена око половине прошлога века. 9) Идући правцем1 садашње Кнез Михајлове улице наилазимо на број 131, који значи: Александрова кнежевска башта и чесма. То је чувена Карађарђева башта, која је захватала простор од Караџићеве до улице Краља Петра, и на углу Краља Пегра улице, где је сада нова зграда Задужбине Николе Спасића, била је зграда звана ; ,Слога", у којој је била „Грађанска Касина". То је зграда коју је кнез Александар зидао. за своју кћгр. А на углу Караџићеве улице била је чувена Делиска Чесма. Просецањем Кнез Михајлове улице чесма је дошла баш на разкрсницу ових двеју улица. Била је архитектонски обрађена на октогоналној основи у кечистом барок стилу и црвено обојена. Точци су били у осовини Кнез Михајлове улице. Старији људи памте редове шегрта и слушкиња где се свађају и чекају на ред да наточе воду. — Вероватно, због појачаног саобраћаја, решено је да се поруши, јер је постала сметња. Нико је није снимио, нити им ,Е« фотографије од ње. Порушена }е и премештена, без архитектуре, уза зид који је ограђивао празно земљиште, где је сада палата Академије Наука. Са ништењем старих водовода и /ова је чесм:а нестала... 10) Као што се из плана види под бројем 141 било је турско гробље захватајући данашњу Јакшићеву улицу. На том је гробљу била и џамија (бр. 137), коју старији Београђани памте и чију слику доносимо овде.

Дафтердарова џамија