Општинске новине

Турске старине у Београду

III

ТУРБЕ ВЕЛИКОГ ВЕЗИРА ДАМАД АЛИ ПАШЕ У ГОРЊЕМ ГРАДУ Доскора се опште веровало да је у турбету у Горњем Граду сахрањен, по своме поразу под Бечом знаменити Кара Мустафа паша, велики везир и генералисим турске војске султана Мехмеда IV познатог под називом „Авџи" (Ловац). Султан је Кар.а Мустафу допратио до Београда, али кад је сазнао за његов пораз, повукао се на зимовање у Једрене. Кара Мустафа је остао с војском на зимовању у Београду одбивши пре тога понуду за мир — с намером да на пролеће обнови поход против Аустро-Немаца. Ту је он прво добио од султана као признање и одликовање златну сабљу с кићеним балчаком. Домало иза тога дворске интриге Кара Мустафиних супарника и непријатеља успеле су да „искрсне царска срџба против сердара скрема" (генералисима). Многи турски историчари, старији и новији, тврде да је опште мишљење онога времена било да само Кара Мустафа, као везир из школе знаменитог Ћуприлића, може поправити ситуацију створену поразом под Бечом и нико други. Као доказ томе, савремени историчари турски наводе да најезда АустроНемаца није наступила после пораза под Бечом него после смрти Кара Мустафине. Без обзира на то све у Београд је допутовао царски овлаштеник капиџијски ћехаја Казаз-заде Ахмед да изврши погубљење. Пре уласка у Београд обавестио је он о својој мисији јаничарског агу Мустафа пашу који је ствар око погубљења припремио. Заплена Кара Мустафине имовине у Цариграду у корист државне благајне поверена је великом коњушнику босанцу Сулејманаги који је, након повољно обављеног посла, добио везирску част и постао помоћником новог великог везира. Ето тако је олако погубљен један војсковођа турскога царства, после једног пораза а многих ранијих успеха, у педесетој години свога живота, коме, по способностима у оно доба, у царству није било замене. У погледу гроба и лубање Кара Мустафине Аусгро-Немци су исконструисали читаву причу у коју је једно време био поверавао и Ахмед Расим модерни турски историчар. Неразумљиво је шта је руководило дотичне да измишљају ту причу, ако није савремена сензација увијена у неку религиозну мистику.. Та измишљотина је укратко ово: Године 1688 Макс Емануел, изборни кнез баварски, поклонио је језуитима Кара Мустафину џамију У Београду, коју су ови претворили у цркву. У џамији је, наводно, био сахрањен Кара Мустафа заједно са отсеченом главом и конопцем којим је удав

љен. Једне ноћи исусовци су чули да се у цркви разбија неко камење. Кад су дошли у цркву, нашли су врата обијена и унутра војнике који су били отворили гроб великог везира и опљачкали његову скупоцену одећу и друге скупоцене ствари с којим је био сахрањен. Језуитски свештеници, Алоис Бра ун и Франсоа Ксавијер Беренсхофен, добили су од војника Кара Мустафину лубању и свилен гајтан. Ови су ту лубању предали кардиналу Колонићу коме је Кара Мустафа, наводно раније, претио да ће му својом руком отсећи главу. Тако је записано у подацима градског музеја бечког у коме се, вероватно још и сада, та лубања показује као Кара Мустафина. Да је ово горње све, од почетка до краја, само фантазија види се јасно по томе: Што ниједан од турских историчара, који су писали о Кара Мустафи, није навео да је он ма где у Београду подигао какву било задужбину. Осим тога, познато је да је уопште забрањено сахрањивање мртваца у муслиманским богомољама, па до данас нигде и не постоји такав случај. Ако се негде каже да је неко сахрањен у некој џамији, то се разуме да је исти сахрањен у „харему" (гробљу) до џамије. Исто тако муслиманима је забрањено сахрањивање у скупоценој одећи с драгоценостима, што се сматра поганским обичајем. Осим тога Кара Мустафа је погубљен 25 децембра, 1683 а Аустријанци су заузели Београд први пут 6 септембра 1688 године. Намеће се питање од какве би то скупоцене тканине морала да буде сјајна одећа Кара Мустафина, која би, и после пет година трулења у гробу, ипак била скупоцена. Ову причу својевремено је изнео Ахмед Расим, турски историчар, у једном цариградском дневнику, нашто је добио одговор у истом листу из Једрена у коме је изнето да у гробљу код једне означене једренске џамије, а под прозорима негдашњега Кара Мустафиног дворца, постоји надгробни камен на коме је уклесано да је ту сахрањена „отсечена глава великог везира невино погубљеног Кара Мустафа паше". То потврђује и Хамер у својој историји и демантује ову језуитску измишљотину, с том разликом што и он погрешно наводи да је тамо Кара Мустафа сахрањен, у место само његова глава, која је, по обичају онога времена, усољена и донесена у костретној торби султану, који је оних дана боравио у Једрене, као корпус деликти о извршеном чину. О самом гробу обезглављеног тела Кара Мустафина не зна се ништа позитивно. Ето та, тако неоснована прича, увелико је придонела да се је донедавно веровало да је у турбету у Горњем Граду сахрањен речени Кара Мустафа паша