Општинске новине

11*

Развој здравс твених п рилика Београда

259

су ишле врло полако, јер су привредни односи били тек у почецима развитка. У варошима се тек стварала буржоазија, још примитивна и непросвећена, без икаквих хигијенских знања и потреба. Напротив, ови новосковани варошани постепено напуштају и многе хигијенске обичаје и навике и остављају здрав начин живота, који су проводили на селу. У становима неугодним, ниским, мрачним, с прозорима облепљеним пенџерлијом, с подом од набијене земље, с уским двориштима, и примитивним и нехигијенским односима, а насељеним густо и у много већем додиру него на селу, наше вароши врло брзо постају извори болести. У толико брже и лакше, што су ови нови варошани људски материјал са села, још неотпоран и неимунизован према обољењима. И врло рано, после националне револуције, јављају се у овим градовима многе болести, последице рђавих станова, нецелисходне исхране, разних заражења. И на селу нису били бољи односи, куће им нису биле боље, можда још горе. Али на селу није било таквог нагомилавања ни ограниченог и сталног додира, на селу није било такве заједничке нечистоће, која се нагомилавала и задржавала у становима и у непосредној њиховој близини и стално загађивала земљиште и воду. На селу је било ширине и простора, сељак и његова породица проводили су највећи део живота изван станова, начин живота и рада био је ближи хигијенском, деца нису проводила дане, нарочито преко зиме, у влажним и мрачним- собама, у пољавим двориштима, на загађеним и прашњавим улицама. И маколико да је сеоски живот био примитиван у кући, ипак су природни чиниоци, нарочито ваздух и сунце у изобиљу, ублажавали неповољне утицаје нехигијенског начина живота. Наша варош је била извор здравствених недаћа. Из ње су се оне врло брзо затим преносиле и на села. Већ 1836 видимо развијену занатску радиност, а трговина је још много раније показала видне напретке. То је несумњиво и унапређивало вароши у Србији, па су убрзо после ослобођења подизале и мењале у сваком погледу, али с друге стране ове варошке медаље видимо бездушно искоришћавање и упропашћивање села и сељака. „Српске новине" из године у годину све су пуније продајама сељачких имања за дугове, обично зеленашке. Али и поред оваквог напретка вароши и наглог гомилања зеленашког капитала, ипак није било ни у ове младе буржоазије средстава на претек. Управо, како је на селу владала глад за новцем, поглавито је капитал улаган на зеленашки интерес. У самим пак варошима и варошицама основа је била врло неповољна за хигијенско изграђивање. Срби су од Турака наследили уске, а дубоке парцеле. На таквим земљиштима подизане су нове куће. Вароши су мењале

изглед, али нису много напредовале у грађевинској хигијени. Линденмајер, 9 ) први писац о здравственим приликама у Србији, који је дошао у Србију 1837, иако главну важност придаје лекарској и апотекарској служби, није превидео, да се здравствено стање јако на горе изменило баш због ове нагле промене у друштвеним односима. Он вели „да су се ови срећни здравствени односи приметно изменили, од кад се цивилизација знала увући у начин живота овог природног народа". У ствари у Србији тога доба цивилизација је нагомилала сва своја највећа зла. И зато је убрзо почео страдаги од многих болести овај „снажан људски сој ". очврснут према климским и другим природним неповољним чиниоцима, али неприлагођен новој варошкој култури, која је била у стварању и баш због тога у најнеповољнијим односима по здравље ових сирових и још неаклиматизованих сељака. И зато су се убрзо нечеле јављати болести, „о којима се још до недавна ниЈе ништа занло нити се о њима нешто 1чуло". Линденмајер наравно мисли да би ови односи били друкчији, да је у земљи било више лекара. И з ато баш све тежиште полаже на њих. Али дубоке промене у социјалним односима, које су се одигравале у тако кратком раздобљу, а на које су се други народи постепеним развитком у деценијама прилагођавали морале су имати и овако неповољне здравствене последице. Вилхелм Рихтер који се бави у Србији нешто доцније до 1839 описује Чачак, Крушевац, Зајечар (ЗеЈегзсћак), Неготин и друге градове из четрдесетих година 19 века и вели да могу странца заинтересовати „сарло својом живописном околином, често дивљом и величанственом околином" па наставља: „Особит карактер ових градова остаје увек исти; једна крива, час шира, час ужа главна улица са самим дућанима, међу којима заузимају прво место као најпотребније занатлије абаџије, који у исто време и сукном гргују, и опанчари; мање споредне улице у неописаној нечистоћи најбоље пролазне свињама, козама или јарцима с камењем за скакање удаљеним једно од другог, за лакат. Прозори од хартије, кровови од дрвета, димњаци као пирамиде, калдрма главне улице с рупама од стопе дубоким, које угрожавају и човека и коња^ около шума и неколико башта и шљивара или виноград. Ово је тип од великог Београда до малог Пожаревца, један мање бољи него други. Ипак онај кој'и је Београд видео још није ништа видео, он није видео Србина, који близином културних суседа ниједан део своје оригиналности није изгубио". 60 )) За становање

5) ) 5ег1)1еп, Је88еп Еп1\^1ске1ип^ ип<Ј Рог1бсћгЈ{1 јт 5ап11а48№е5еп, Тетезуаг 1876. 6(| ) бегћ1еп8 2и81ап(1е ип1ег с1ет Ригв1еп МЛобсћ ћЈб ги <1е8беп Ке^егип^б-Еп^ба^ип^ 1т Јаћге 1839 уоп \Уј1ће1т Шсћ1ег, 1840 Ас1оИ Ргоћћег^ег.