Општинске новине

12«

Финанси/ске тешко^е Општине бео градске у 1841 години

267

бор у којји су ушли одборници гг.: Павле Карарадовановић, д-р Ксенофон Шаховић, Аца Динић, Илија Савковић, Самуило Демајо и Воја Симић. На седници Градског већа од 4 фебруара 1935 г. изабран је Редакциони одбор у који су ушли градски већници гг.: Душан Николајевић, Богдан Крекић и Павле Карарадовановић. Најновији Редакциони одбор изабран је на седници Градског већа од 28 априла 1937, и у шега су ушли градски већници гг.: Милорад Симовић, д-р Душан Калановић и Живан Ранковић. Правилник о издавању и уређивању „Београдских општ. новина" Суд Општине града Београда на седници од 12 јула 1929 г. прописао је Правилник' о издавању и уређивању „Београдских општин-

ских новина." Тај је Правилник измењен и допуњен одлукама Суда од 28 децембра 1931. До краја 1931 г. лист је излазио два пут месечно и садржавао је у истој свесци научни, литерарни и новинарски материјал, као и >слуг жбене одлуке и вести. Тим последњим изменама и допунама извршена је реформа и прописано је да општински орган излази од 1 јануара 1932 г. у два облика: 1) као недељни службени лист „Општинске новине", који ће доносити искључиво службени материјал Београдске општине и државних власти, нарочито надзорних. 2) Као научна репрезентативна месечна ревија „Београдске општинске новине", у којој ће се штампати чланци, расправе, популарне стручне студије из комуналне политике, ка|0. и сви написи који имају везе са животом Београда или са комунално-социјалном делатношћу уопште.

Финансијске тешкоће Општине београдске у 1841 години

Финансијске прилике Општине београдске у току 1841 биле су необично тешке. Из акта Попечитељства внутрени дела од 14 августа 1841 г. ПН 3699 види се, да општина није у стању да оправља путеве и мостове, јер: „у каси нема ни паре а службеници већ пет месеци не примају плату". Даље, општина пита докле је граница њеног атара. На ово питање које је општина више пута понављала, није даван никакав одговор. Што се општина у таквим неприликама налазила лако је разумљиво. Она се је налазила још у оној нрвој фази стварања. Притом, „закои о устројенију обштина'' од 13 јула 1839 наметнуо јој је и дужности које са њом никакве везе нису имале. Она је морала да издржава персонал управе вароши Београда, истина не сав, али знатан део, и да иа њега издаје, као што ће се ниже видети 39334 гроша годишње, а то је више од половине онога што је она на своје потребе трошила. За ондашњу, прву општинску управу похвално је, што се је у тим приликама умела добро, чак одлично сналазити. У току 1841 она се је борила и најзад и успела да се крајем те године Управа вароши Београда потпуно издвоји из општине и постане државна установа. Тиме је са општине скинут велики терет. У почетку 1842 и физикус је прешао на буџет државе, те је и ту уштеђено 7700 гроша. Детаљније стање општине из 1841 г. види се из ових аката 1 ). Високославном књажевства Сербског Совјету. „Поводом тим, што се попечитељству овом Тома Солар, бивши учитељ III нормалне класе београдске, обратио молбом да оно Обшичеству . београдском наложи, да му заслужену учитељску плату исплати, препоручило је истом обшчеству Попечитељство просвешченија да оно учитеља свога исплати. На ово добије од истог обшчества то изјасненије, ') Оригинали се налазе у Државној Архиви Совјет 1841 г.

да је оно истина радо повињујући се налозима и уредбама Попечитељства не само учитеља Тому Солара кога је правитељство до Ђурђева дне тек. год. плаћало, исплати, него и ново изабранога на Соларово место учитеља плаћати. Но додаје при томе да га његово бедно и убого стање у сумњу доводи, како ће то у дејство привести. Огромни, вели, у рапорту своме од 20 т. м. Но 560 Примирителни Суд вароши Београда, терети, који су Обшчеству без размерице наложени, разслабили су га тако, да је оно не само изван стања такове сносити, и сушчествованије своје дужности, него да ни соотвјетовати не може ни оним даним налозима из тог узрока, што му Попечитељство ово налаже, да из прихода уступљени правитељством Обшчеству на плаћање учитеља и издржавање школа употреби; а Попечигељство внутрени дела налаже му, да оно из ти прихода Полицију и њен персонал издржава. Управитељство пак заповеда, да се отуда касапима за клање стоке и за сохроненије справа против пожара служећи, шупе направе; даље изискује да се убоги и болни негују и надгледају и умерши сарањују; а напослетку вели, да се многе које какве необ ходимо нуждне оправе и трошкови за варош из речени прихода набављају и чине, не имајући ни с које друге стране помоћи. За подкрепљеније описанија жалостног свога положенија приложио је поменути Суд рапорту своме овде под ./. у оригиналу прикључени Извод свију прихода и расхода, из кога се види да су последњи много већи од први. Из узрока тога, моли оно По печитељство Просвешченија да би му се помоћи којим гођ начином издејствовало, како би учитеље као и прочи персонал плаћати и превелики расход подмиривати могло, и како би се у стање поставило да налагама издавања драговољно и благовремено, као што и само жели, исплаћивати може. Ову жалбу поменутог Примирителног Суда Попе"итељству овом поднешену предлаже исто високославном Совјету на благоразсужденије са том од