Општинске новине

Догађаји из београдске прошлости

ВЕЛИКЕ СТЕПЕНИЦЕ Данас и сувише мали број зна: ко је и када подигао велике степенице које од „Национала" воде на Савско пристаниште. Из извештаја са седницс општинског одбора од 15 фебруара 1902 видимо да су те степенице израћене по наредби и о трошку кнеза Михаила и да их је радио инжињер Штајнлехнер. Година грађења за сгд се не зна. Главно је да су те степенице израђене за време друге владе кнеза Михаила (1860—1868). Пре, но што су степенице израђене, ту је била врлетна стаза којом се врло тешко пролазило. На поменутој одборској седници, одборник Љуба Н. Христић изнео је кратак историјат тих степеница, предложио да се оне зову „Степенице кнеза Михаила" и да се на згодном месту то нарочитом таблом обележи. Одбор је тај предлог усвојио. Не само ради захвалности, него и ради историЈе, требало би обновити одлуку одбора од 1902 и извршити је. БЕОГРАДСКА ОПШТИНА ДАЈЕ ЗАЈМОВЕ Општина београдска као да ]е била предиспокирана да створи једну кредитну установу: Штедиооницу са заложним заводом. Пре 75 год. општина је давала зајмове. У Трго1'ачким новинама, почев од 13 марта 1862 изашло је неколико огласа општинских ове садржине: „Обштина вароши Београда има 6000 дуката цесарски за давање под интерес по 10°/о годишње. Услови су за обезбеђење зајма они исти који и при осталим јавним касама. Зајам се даје и на већу и на мању суму, како које добро вредност имало буде. Од стране обштинског београдског суда, Н-о 948, 6 марта 1862 у Београду." Председатељ суда Писар, обштине вароши Београда Макс Рајчевић Марко Стојковић Ондашњих 6000 дуката, то је данас више од милион динара. КАЛИМЕГДАН НЕКАД И САД Одмах, по истеривању Турака из градова 1867 год. Кнез Михаило је предузео мере да се Калимегдан, који је онда био градско поље, претвори у парк.

Али, после годину дана од добијања градова, дошло је и убиство Кнеза Михаила. Ипак, идеја није пропала. Радило се 1868, 1869, 1870 и 1871. Ове последње године, „Видовдан" у броју од 9 маја 1871 писао је ово: „Калимегдан је постао за нас сада не само место за шетњу, него још и за плућа наша даје добра и здрава ваздуха. Засађен дрвима пружа свим житељима Београда подједнако најбољи ваздух за дисање. Да се пак одржи у добром стању, треба да је брига свих оних који се њиме користе, т. ј. свих Београђана. Али у добром стању не може опстати док путање између засађених дрва не буду посуте шљунком. Сада је питање: откуд да се набави шљунак? Којим новцем? Градска власт нема за то фонда. Ако хоћемо да Калимегдан буде заиста лепа шетница, то нам ваља самима побринути се и набавити шљунка. Ми се усуђујемо позвати наше суграђане да сваки улогом каквим притече овој ствари у помоћ, па да се та општа потреба намири." Такав је Калимегдан изгледао пре 65 год. Колика разлика између ондашњег и данашњег! Ипак не заборавимо да су толике генерације радиле док се дошло до овог садањег, модерног и одиста ванредно лепог Калимегдана. Одајмо хвалу и онима који су први почели на његовом уређењу да раде, а прилике су за то онда биле врло тешке. Све је било примитивно: и варош и људи. Утолико су у нашим очима данас већи ти први радници на стварању и уређењу Калимегдана. ЂУРА ЈАКШИЋ, КЊИЖЕВНИК - НЕМА УРЕДНОГ ЗАНИМАЊА! Лист Панчевац у броју од 5 септембра 1869 донео је ову интересантну белешку, као допис из Београда: „Наш песник Ђура Јакшић молио је Министарство унутрашњих дела да га прими у српско поданство. И министарсво ево шта му је одговорило: Ђура Јакшић, књижевник хоји је молио за српско поданство, нема уредно зан^мање, па стога не може бити примљен за српског грађанина". Министар унутрашњих дела био је Радивоје Милојковић и он је донео овакво решење, не из наведеног разлога (то је само изговор) него зато што је Ђура био познат као човек слободоуман и противник тадање владе. Драг. Ј. Ранковић