Општинске новине

Некролози ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ ВАРНАВА

Његова Светост Патријарх Варнава, његов живот и рад кад се посматра од рођења до смрти, чини у исто време и један тешки и сјајни период историје Краљевине Србијз и Краљевине Југославије. Као човек по својим уверењима, осећањима и радној снази спада у ред, од 40, један од највећих Поглавара Српске православне цркве.| Био је истински хришћанин и по васпитању и по интуицији. Он је дубоко и искрено веровао у Бога — „слово Божје", како га је бележила и тумачила Васељенска ортодоксна црква. Веровао је истински у догме Православне цркве и, цркви био бескрајно одан. Био је велики Србин, а у исто време, кроз то и с тим, и велики Југословен. Као црквени поглавар по своме раду, на сваком свом и личном и јавном кораку, руководио се начелом, да црква не треба да заборави државу, која је и српска и југословенска — држава пре свега и изнад свакога. Своју светињу хришћанске истине претворио је присно и дубоко у једну синтезу у којој су скупљене и истина о Држави, о Отаџбини и, истина о Народу. Проповедао је јединство хришћанских цркава, те је и волео срдачно и дубоко и Хрвате и Словенце. Према Јеврејима био је увек коректан и предусретљив, док према муслиманима био је нарочито наклоњен. I РОДОСЛОВ И ЖИВОТНИ ПУТ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА ВАРНАВЕ 1 Рођење и детињство Његове Светости Патријарха Варнаве. Његова Светост Патријарх Варнава рођен је 29 августа 1880 год. у Плевљима (Новопазарски Санџак) Зетска Бановина, од родитеља Ђорђа и Крсмане Росић, који су се одликовали високим моралом и побожношћу, тако да су кроз цео свој живот сву своју тековину разделили сиротињи, црквама и манастирима. Под именом Петар Росић, чији су претци по мушкој лози били свештеници и чувари српских светиња и чији су претци по мајци из чувене породице Пејатовића, свршио је са одличним успехом основну школу у своме родном месту. После свршене основне школе 1892 год. одлази у Призрен и ту је 1900 год. свршио, такође са одличним успехом, Богословско-Учитељску Школу. Својим наставницима у Богословско-Учитељској школи у Призрену пао је у очи својим озбиљним понашањем и својом кроткошћу. Стекао је симпатије и својом вредноћом и својим сјајним успесима у науци. Митрополит призренски Дионисије у оно време запазио је Петра Росића и преко Руског Светог Синода омогућио му да оде у Русију. 2 Ступање у Духовну Академију и ступање у монахе Његове Светости Патријарха Варнаве Његова Светост Патријарх Варнава као свршени богослов одмах, исте године, отишао је у Русију, где у Петрограду ступа у Духовну Академију, коју је 1905 год. свршио са одличним успехом са степеном „Кандидат богословља." Ректор Академије, руски Епископ Сергије, замонашио је Петра 30 априла 1905 год. у академској цркви и тада је Петар Росић добио име Варнава. У истој цркви, 6 маја, 1905 год. Варнава је рукоположен за јерођакона, а 5 јуна 1905 год. за јеромонаха. Као јеромонах Варнава је из Русије дошао у Цариград и ступио у службу као свештеник код српског посланства. Тада је у Цариграду био српски посланик Ђорђе Симић, а после њега Д-р Јаша Ненадовић. Н>егова Светост Патријарх Варнава је у Цариграду провео пет година, од 1905 до 1910. као управитељ српске школе. За то време, студирао је грчки језик, проучавао уређење Васељенске Патријаршије и њен однос према Српској Цркви, а тако исто и прилике које су гамо владале.