Општинске новине

448

Београдске општинске новине

не Земун долази и остаје све до 1918 године, живела је у то доба мање више оном организацијом, која је карактеристична за средњи век. Овом још треба додати оне односе који су настали у вези с организацијом т. зв. војне границе. Све то ствара ванредно компликоване односе и у административном као и у јавном правно!м и приватно правном погледу. Ги односи нарочито долазе до израза у организацији само општине; компетенцији општинске власти (начину постављања и бирања њених претседника, њеној општој аутономији); приватноправним и јавноправним овлаштењима и дужностима самих грађана; односу централне и локалне управе. Историја Земуна овог доба у јисто је време и историја свих тих компликованих приватноправних и јавноправних односа, који су тако карактеристични за оне компликоване прилике и односе који су владали у аустријској држави, где су се поједине земље управљале директно из центра (Беча), друге имале извесну самосталност, а централна власт у њима била само представљена извесним својим експонентом. Почетно поглавље овог дела историје Земуна компликовала је и та чињеница да је Аустрија одмах након освојења цео низ градова по Срему, а међу њима и Земун, уступала тад чувеној и моћној породици Шенборн, којој је Земун припадао све до 1846 године. Грофови Шенборн нису боравили у Земуну; овим својим поседом управљали су преко својих чиновника на начин на који се уопште управља у разалским земљама, али су у верском погледу вршили ванредно велики уплив. Тако је и овај отсек земунске историје из доба Шенборна везан за интензивну пропаганду катол«цизма. Прва католичка капела — 1828 подиже се помоћу прилога ове породице. Исто онако као што је то било у Београду за време аустријске окупације (од 1717 до 1739, док турци нису поново заузели Београд), тако се !сад у Земун досељавају разни католички редови, нарочито језуити и капуцини. Као што -су некад Турци хришћанске богомоље претварали у џамије, тако се сад, и у једној и у другој вароши, џамије претварају у католичке цркве и манастире. Крст наизменично замењује полумесец; латинска служба певање мујезина. Кад је 1739 Београд поново дошао у турске рук.е, прешао је у Земун још један католички ред, фрањевци, који су, скупа с !католичким делом становништва, напустили Београд носећи крст који се чувао у капуцинском манастиру у Земуну, где су се фрањевци настанили. Стални страх од Турака присилио је Аустрију, да се побрине за што бољу заштиту својих граница. С тих разлога откупила је влада поновно целокупно земљиште, па и Земун, од породице Шенборн и присајединила и ове земље т. зз. зојној граници, институцији војно-одбранбеног карактера, која даје своје

специфично обележје администрацији и целокупном начину живота, друштвеним и социјалним приликама целог низа крајева и градова наше данашње државе који су се протезали уз тадашњу аустријску границу, уз реке Саву, Уну, Купу до Зрмање. Међу те градове, поред Земуна, спадају: Копривница, Петриња, Вараждин, Огулин... Војна граница (граничарски систем) значи војничка управа са задатком да од земље куд је ишла направи жив бедем против Турака; у питању унутрашње администрације значи потпуно господство војних власти. У њиховим се рукама налази и цивилно и казнено судство и целокупна администрација. У првом периоду овог војног система управе земунски се грађани деле у три разреда: 1) Они који врше војну службу на бојном пољу; 2) Они који врше војну службу код куће; 3) Децу и старце. Граничар је иначе слободан човек. Он служи цару, али не припада више ником. Власт „госпоштије" погпуно је укинута. Кад је власт породице Шенборн 1746 сасвим престала на сремском територију, с тим у вези (доба Марије Терезије) постепено се врше и извесне реформе у дотадањој граничарској управи. Земун постаје слободан комунитет. То стање траје од 1751 до 1872. У то је време, Земун, као и још нека друга места, издвојен из тзв. „граничарског савеза". То је учињено највише због тога, како би известан број градова на старој граници економски ојачао. Земун добија извесну самоуправу са низом овлаштења посебне природе. Главна овлаштења састојала су се у томе, да су грађани по новој уредби сами собом управљали, да им је припадала цивилна јурисдикција, Деле се у три разреда: 1) грађане; 2) контрибуенте; 3) заштићене. Грађанство се ; не стиче рођењем, већ посебним грађанским писмом, Виг^егБпе:Е, које се добија на основу закључка магистрата. Међу грађанске привилегије спада и право носити сабљу, бирати чиновнике. Контрибуенти имају право на некретнине и на вршење заната, али немају грађанског писма. Штићеници су сви остали. У то је време -- 1754 — заведена и једна нарочита институција тзв. контумац. Ова институција, која се одржала све до 1842, била је, како лепо примећује д-р Марковић, у санитарном погледу, оно исто што је кордон (војне границе) био у војном погледу. Дуж