Општинске новине

450

Београдске општинске новине

Тако је међу досељеницима било и страсних елемената: Немаца, Грка, Цинцара, Армена, Јевреја. Последње је у Земун нарочито привлачила нарочито повољна трговачка конјунктура. У Јтурско доба чаршија се протезала од гостионе „Медвед" према Дунаву. Ту се виђало оно шаренило, које је било карактеристично и за стари Зерек и Дорћол у Београду. У првом делу аустријског периода и то од 1754 па све до 1842, центар свих трговачких послова везан је за контумац. Главна намена контумаца била је да служи у чисто хигијенске сврхе, у. борби коју су власти водиле против разних опасних болести, нарочито куге, која је у то време владала на истоку, али је он мало по мало постао институција далеко ширег значаја. У контумацу су се људи састајали, обављали трговачке послове, водили приватне и политичке разговоре. Врло занимљиви описи контумаца налазе се у историји Земуна д-р Марковића, као и у Сопроновој историји и свим оним другим делима или забелешкама, које шворе о животу Земуна у то доба. Поред трговачког сталежа, који је и Земуну, као и старом Београду, дао цео низ истакнутих породица, чија су имена везана за напредак и развој овог града, међу досељеницима истичу се Грци, и то нарочито грчка жена, која је својим образовањем и начином опхођења предњачила у тадашњем друштву. Иначе, како Сопрон каже, живот је био патријархалан, и то грубо патријархалан. То је доба кад су још увек на дневном реду разни процеси о вештицама. Чланови комисије добијају чак и дневнице. Нека виша сила тражила се и у многим' другим људским радњама, које с њом нису стајале у никаквој вези. Сопрон, који је, како је познато, неуморно бележио разна предања и легенде, које његовој књизи дају нарочити шарм локалног колорита, забележио је много штошта што се на ове појаве односи. Он је забележио и предања „о земунском барону Францу", који је наводно био син славног освајача Хиндустана Надир Шаха. Једног дана год. 1748 појавио се у земунском контумацу слепац, ког је водио за руку малени дечак. И слепац и дечак били су тако бедно одевени, да су у контумацу, ради веће сигурности, њихове траље хтели заменити бољим оделом. Како се слепац бунио, дознало се, да су у њиховим крпама ушивени драгуљи, читаво благо, а дечак да је, према старчеву причању, син Надир Шаха, ког је он спасао из руку побуњеника, који су убили дечакову мајку. Ствар је била јављена у Беч. Цар је наредио да се дете крсти у Земуну у католичкој вери. Сам се примио кумства, а царица преузела бригу о дечаковом ваепитању. На крштењу мали принц из далеке земље добио је име Франц. Кад је одрастао, постао је официр у аустријској војсци, али је умро, додуше

у дубокој старости, веома огорчен, што никад није добио своје драгуље натраг. * * * У старим забелешкама о Земуну спомиње се, како је турски консул Фицио сравњивао положај Земуна с Цариградом'. Исто се тако спомиње утисак што га овај град оставља кад се иде земунском косином почевши од Крижева, па идући до просека, којим се силази према „Тошином бунару". Али, и без сваких забележака, лепота положаја Земуна, као и Београда, намеће се сваком сама по себи. Општу силуету града подвлаче рушевине старог замка и спсМеник Миленијум. Векови су прошли, пронели се преко Земуна остављајући за собом жгало или ништа о животу који је некад у њему текао. Нзегов стари изглед сачувао нам се само на старим сликама и плановима. Замак, чије рушевине окружују Миленијум на Гардошу, подигао је у петнаестом веку наш несретни Ђурађ Бранковић. Касније је замак припао грофу Улриху Цељском, који је био ожењен Ђурђевом ћерком Катарином, а после смрти грофа Цељског Јаношу Хуњадију (у народним песмама познатом под именом Сибињанин Јанка), сину знаменитог Матије Корвина. Споменик Миленијум подигла је мађарска држава 1896 у спомен 1.000-годишњице опстанка своје државе. На изградњу је потрошено 100.000 златних форинти. Како у своје време градска општина није хтела примити овај споменик, то :је споменик, као својина мађарског државног ерара, на основу закона од 15 априла 1922 „о прелазу имовине бивше аустријске Монархије у својину државе" припао нашој Краљевини. Будући се о њему нико не стара, то и он има тенденцију да се постепено приближи изгледу рушевина „Хуњадијеве куле", чије се зидине из дана у дан смањују. Међу сачуваним сликама и плановима старог Београда и Земуна, за Земун је од нарочитог значаја факсимил слике из године 1608 на којој је забележено да је израђена према слици у Прантштетеровом рукопису, својини грофова Хуен Хедерварија у Хедервару. Исто је тако интересантна слика из године 1770. Обе су слике својина земунске општине. Међу сликама из збирке Музеја и Библиотеке О. г. Б., од нарочитог су интереса за познавање старог Земуна две слике из године 1788 и године 1789. Прва од ових двеју слика објављена је у Бриселу под насловом: »Уие еп рег8рес !1\ - е с!е Ве1§гас1е е! с!е 5ет1т аи сопћиеп! с!е 1а бауе е\ с!и Оапиђе«. Другу је радио официр-инжењер у аустријској војсци Манцини. На слици пише: »Масћ с1ег Ма1иг «ехе1сћпе! уот Неггп Наир1тапп МасМ тм 2ет1т 1т Мопа* Аи^из! 1789 — Ргозрес! <3ег 81ас18 ипс! Ге81ип§ Ве1§гас1 уоп 8етНп аи8 Апгизисћеп«.