Општинске новине

Развој здра вствених прилика Београда

457

вредни односи и просвећеност народа. Све је било у стварању, па су се стварали и нови редови друштвени, којих није било у старој натуралној друштвеној средини. Нарочито се ово доба одликује стварањем грађанског сталежа. Та нова бупжоазија која је гек испилила из опанка и преселила са села у варош, била је још примитивна и врло незнатне просвећености, са патријархалним навикама и незнатним потребама. Досељени из насеља каква су тада била села у Србији, ови новоисковани варошани, нису јсш имали ни потребе ни схватања варошана. Они су и занимање само донекле променили, јер их је било врло ^много, који су се поред трговине и заната, па чак и поред чиновничког звања, бавили и земљорадњом. Просвећеност у Србији тога времена била је незнатна. Истина многи су људи тога доба видели и напредније крајеве „у Немачкој", али то није првих година стварања нове државе и новог друштвеног реда играло значајну улогу, јер ни политичке прилике ни финансијска моћ тог новог грађанства није омогућавала да се много користе тековинама из страних земаља. Тек после Хатешерифа од 1830 о вазалној кнежевини почиње се више средстава улагати у инвестиције, али још ни тада не можемо говорити о већим напретцима у хигијенском погледу. Важан чинилац у изградњи ових србијанских вароши, бар за Милошеве владе, су грађевински стручњаци, али баш они су и извршили те нове регулације, подизање чаршија, парцелисање земљишта и сличне послове, а уништили дрвеће по улицама, избацили куће на улицу, место да су их оставили у баштицама са цвећем и дрвећем, они су допуштали изградњу у затвореном систему. Доцније пак све су се ове невоље умножиле, јер није постојао никакав закон о планском изграђивању варошких насеља. И може се рећи не само у 19 веку него и до дана данашњег слабо се обзире на. прописе грађевинске хигијене и хигијене насеља у изграђивању наших варошких насеља, Ово доба одликује се врло мешовитим типовима варошких насеља. Поред турско византијског типа вароши, који је полако губио поједине своје одлике и уређивао се према новим потребама становништва и новим задацима варошких насеља, образовао се све већи број вароши патријархалног режима, које су из потребе нове привреде или управе постајале из села или се изнова подизале. О тим варошима вели Цвијић: 82 ,,То су у главном мале вароши са правим и врло широким улицама; кашто су улице широке као булевари великих вароши. Куће су махом мале, на један спрат, око њих су кашто врло простране баште у којима се сеје и кукуруз. Свака кућа има врт. Готово сваки варошанин храни две или три свиње за своју кућу, затим живину и има краву због

белог смока. Широке улице допиру до пијаце, која је такође пространија него у варошима старог балканског и медитеранског типа. Ту је центар трговине; за време пијачног дана, * једанпут недељно, догони се много стоке, земљорадничких, баштованских и сточарских производа. На пијацама је промет много јачи него око њих у дућанима, у којима се продају страни еспапи. Мале дућанџије се не могу знатније обогатити и не цене их много, ако не продају и земаљске производе. Ови трговци извозници, са писменим сељацима, обично су најбољи пионири напретка. Живе комотним широким животом, у лепим кућама са великим собама, у којима кашто има довољно угодности. Последњих деценија су почели да подижу индустријска предузећа која су у вези са продуктима земље; око ових вароши има, дакле, млинова, фабрика шећера, пивара, предионица и ткачница, стругара (већином изван вароши) итд." И један и други тип вароши могу се и данас још разликовати у Србији, и ако врло јако измењени. Још и данас налазе се у многим варошима и варошицама, па и у Београду, остаци старог било у улицама или у зградама. Начин живота је потпуно ишчезао из вароши у Србији, али се још задржао начин живота вароши патријархалног типа, иако је много оштећен и измењен, нарочито после рата, утицајем нових социјалних и привредних прилика. Пирх, Куниберт, Рихтер- и Каниц били су у Србији баш у време кад је она била на друштвеној прекретници између старог патријархалног живота и новог европског који се помаљао. Оба ова начина живота била су у свом чистом облику, а било је и мешавине оба начина живота. Било јз и сукоба између старог и новог живота. И пролазећи кроз вароши у Србији од Кнежевог двора па до трговачких занатлијских и чиновничких кућа, где је залазио, Пирх нам описује овај начин живота. Он је походио и турске великаше у време кад је турско господство било у опадању и драматично црта то опадање некдашњег сјаја и господства. Он описује патријархалан начин живота у Кнежевом двору у Пожаревцу и Крагујевцу. Али већ и ту се постепено намешта по европском начину. Књагиња сама управља домаћим пословима, наређује се да се тка, преде, уређује кујну, али има великог удела и у васпитању и образовању деце, не губећи при том ни једну прилику за сопствено образовање. 63 ) Али ипак, иако је код своје кћери удате у 2емуну видела како се живи ,,по европском начину живота", ништа није попустила у погледу свога начина живота. Ручак је у двору скроман и патријархалан. Књегиња и Књегињица нису седеле за

62 ) Цвијић, Балканско Полуострво 316.

63 ) Пирх 64.

8