Општинске новине

Правна хроника Одлуке Државног савета

Ако се постојећа регулација мења, не може се одобрити парцелација која не би била у складу са новом регулацијом у ИЈцођењу, макар тражена парцелација и испуњавала услове постојеће регулације која се мења. Сопственици земљишта тражили су од Градског поглаварства одобрење за парцелацију. Од овог тражења су одбијени са разлога, што предложена парпелација не би одговарала измени регулације краја у коме се земљиште налази. По жалби заинтересованих Министар грађевина поништио је одлуку Поглаварства, јер је нашао да је за одобрење парцелације довољно што она испуњава услове постојеће регулације и без обзира на евентуалне измене исте. А Државни савет пресудом бр. 1592 од 10 марта 1936 год. уважио је тужбу Поглаварства и дао му за право са следећих разлога: На основу § 12 Грађевиикког закона приступила је Општина града Београда 23 марта 1935 год. измени садањег регулационог плана улице Адмирала Пикоа и њене околине у циљу исправке са убранистичког гледишта неоправдане кривине у тој улици, како би ова важна саобраћајна артерија била права као што је била и по ранијој регулацији из 1924 год., која је измењена 1930 год. Пошто покренути поступак пом. измене регулацији није још окончан, не може се одобрити поднети парцеларни план, који је израђен на основу садањег регулационог плана, који се мења. По § 55 Грађевинског закона а у вези предњег није се могла одобрити предложена парцелација зато што не одговара измени регулације тога краја која је у току. Ова се парцелација није могла одобрити ни с обзиром на одредбе § 118 Грађевинског закона, пошто би Општина, ако би одобрила ову парцелацију по садањем генералном плану, била приморана да забрани зидање на томе имању пошто се на њему врши измена регулационог плана. Најзад се ова парцелација није могла одобрити, сходно § 47 и 55 Грађевинског закона, и са тог разл га што не постоји Уредба о извођењу регуланионог плана, нити њена допуна, којима би било утврђено да ли имање браће Ђорђевић пада у ужи или шири реон, нити утврђен ред по коме ће се проширити ужи реон и поједини комплекси у ширем реону изграђивати и насељавати." * Општина може да веже за извесне услове дозволу за грађење на месту за које још није израђен регулациони план,

а у циљу да се осигура правилно извођење будућег регулационог плана. Једном сопственику издало је Градско поглаварство у Београду дозволу за грађење у крају за који тада још није постојао регулациони план. Ову дозволу Поглаварство је везало за тај услов, да сопственик нема право да од Поглаварства потражује накнаду штете ако би се доцнијом регулациЈом подигнута зграда секла, рушила или оштетила, о чему би се сопственик грађевинско правно обавезао у емислу §§ 113 и 114 Грађевинског закона. Министар грађевина одбацио је жалбу сопственика и потврдио одлуку ГЈоглаварства, а и тужба сопственика је одбачена од стране Државног савета пресудом бр. 27501 од 27 новембра 1936 год. са ових разлога: „Ставом 1 § 118 Грађевинског закона, дато је право општини да, за време док се буде радио нови регулациони план или док се спремају измене већ одобреног регулационог плана, свако грађење може се обуставити односно забранити, да евентуално од таквог грађења не би било штете за пројектовање и извођење регулације. Изузетно пак за подизање нових или поправку већ постојећих зграда, у колико не буду отежавали извођење новог регулационог плана, може се одобрити грађење само у томе случају. ако оне по своме положају буду одговарале ново пројектованом регулационом плану. Овај законски пропис у свом првом ставу текстуелно гласи: „Приликом израде новог или измене постојећег регулационог пла на, општина може забранити нова грађења. Новоградње или преправке постојећих зграда могу се дозволити само у толико у колико неће отежавати извођење новог регулационог плана." У конкретном случају имање, на коме тужилац жели да подигне пројектовану зграду, налози се у Раковици, а на терену који спада у атар града Београда, који ће се доцниЈе регулисати, односно за који је регулациони план остављен Поглаварству од стране Министра грађевина, с обзиром на обилност овога посла, рок до 1 јануара 1936 године. Дакле тужилац -кели да подигне зграду на таквом месту, за које још није израђен регулациони план. Као што се то из напред цитираног законског прописа види, општина може да дозволи овакво грађење само ако оно не буде отежавало извођење новог регулациопог плана, што значи да од њеног нахођења зависи, с обзиром на положај пројектоване зграде према новом регулационом плану, да ли ће поДизање нове зграде одобрити или не. Према томе када је општииа овлашћена да забрани зидање извесне нове зграде, под околностима изложеним, у толико је пре овлашћена да једној датој дозволи за овакву градњу