Општинске новине

11*

Спаљивање мртвих и подизање креллатори/е у Београду

483

палази у густом, средњем или ретком насељу, пре ма чему се регулише (чл. 8 ст. 2) удаљеност дворишне зграде од уличне или међусобна удаљеност ових зграда, а министар по том основу, није ни одбацио жалбу именованог." * Одлука градског већа доставља се, § 133 Зак. о градским општинама, надзорној власти на одобрење и без обзира на то да ли ће против те одлуке бити к жалбе којег појединца у смислу § 143 пом. закона,, Јер су ова два поступка потпуно одвојена. У Једном конкретном случају достављена је одлука градског већа Банској управи као надзорној власти, како то захтева § 133 Зак. о град. општинама. и ову одлуку Је Банска управа одобрила по § 134 истог закона. Међутим, против те исте одлуке градског већа, већ одобрене од стране Банске управе, појавила се благовремена жалба Банској управи од стране заинтересованог лица и по тој жалби Банска управа ону већ одобрену одлуку градског већа задржи од извршења на основу § 134 пом. закона, са разлога, што градско поглаварство није сходно § 143 Зак. о град- општинама одлуку градског већа претходно доставило на саопштење заинтересованом лицу, па сачекало рок за жалбу, већ је и без тога одлуку доставило Банској управи, тврдећи при том да на одлуку нијс било жалбе. По жалби Градског поглаварства Државни савет решењем бр. 13714 од 18 маја 1936 год. поништио је одлуку Банске управе којом јо задржала одлуку градског већа од извршења. Образложење Државног савета је следеће: „Банска управа ожалбеном одлуком није могла задржати од извршења одлуку градског већа по том основу што је град ско веће своју одлуку бр. 3764/36 доставило Банској управи пре истека рока од 8 дана из § 133 Закона о градским општинама, а не сачекавши за жалбу из § 143 истог зкона. Ово због тога што поменути прописи претстављају два одвојена поступка независна један од другога. Наиме, по § 133 Закона о градским општинама „Претседник градске општине дужан Је доставити у року од 8 дана надзорној власти оверен препис записиика сваке седнице градског већа". А по § 134 „надзорна власт ће у року од 8 дана по при јему записника образложеним решењем заснованим на законским прописима, задржати од извршења одлуку градског већа, која би била противна постојећим законима и законитим наредбама власти или којом се прекорачује делокруг града". Као што се из наведе ног види, поступак овим прописима нормиран врши се по званичној дужности, без обзира на евентуалну жалбу поЈединаца који би одлуком већа могли бити погођени. Напротив, по § 143 истог закона, против одлуке градског већа може се изјавити жалба надзорној вла сти; противу одлука Претседника градске општине у пословима из § 88 има места приговору на градско веће, а противу његове одлуке жалби надзорној вла сти, игд., што значи да се овде поступак покреће иницијативом појединаца. Поступак из §§ 133 и 134 покреће се по званичној Дужности, а поступак из § 143 Закона о градским оп ■

штинама покреће се тек на приговор односно на жалбу поједикаца. Овде су дакле два сасвим одвојена и различита поступка. И као што се они различно и одвојено покрећу, тако се они у управном поступку и различно и одвојено завршавају: први се завршава на основу чл. 134 З.Г.О. одлуком о задржавању од извршења или одобрењем одлуке већа, односно одлуком Државног савета, а други се завршава одлуком на основу § 120 З.У.П., у вези са § 29 Закона о пословном реду у Државном савету и управним судовима и § 143 Закона о градским општинама, којом се одлука већа ништи или жалба одбацује. Из тога следује, да једна и иста одлука градског већа може бити у првом поступку одобрена на основу § 134 Закона о градским општинама и поништена у другом поступку од исте власти, по жалби појединаца на основу § 143 Закона о градским општинама. А то значи, да граско веће није било дужно, пре шиљања одлуке надзорној власти по § 133 Закона о градским општинама, да сачека за жалбу из § 143 Закона о градским општинама, како је то ожалбеном одлуком расправљено, нити је Банска управа могла по закону, на основу § 134 Закона о град. општинама, по званичној дужности да задржава од извршења једну одлуку градског већа коју је пре тога на основу истог законског прописа већ одобрила, него је имала само да донесе одлуку по жалби бановинске болнице на основу § 143 З.Г.О. у вези са § 29 Закона о пословном реду у Државном савету и управним судовима. Уколико је Банска управа пом. одлуком нашла, да се права Јаг'одинске болнице на наплату дугујућих болничких трошкова сходно § 924 Г.З. не могу угасити, Државни савет налази, да банска управа није могла задржати од извршења пом. одлуку на основу пом. прописа, пошто он нормира застарелост јавних обавеза према „књазу" и „правитељству" тј. држави а не и самоуправи. При одлучивању о спорној ствари Банска управа имала је узети у оцену и одредбе Закона о болницама (§ 8) и на тој подлози решити предмет спора. Како је банска управа овде друкчије поступила, то се и њена одлука као противна закону морала поништити на основу § 134 Закона о градским општинама, као у диспозитиву". * Градско веће када доноси одлуку с смањењу личних принадлежности градских службеника у смислу уредбе о смањењу личних принадлежности државних и самоуправних службеника мора пазити да то смањење не буде мање него што је оно за држав. службенике. Градско веће једнога града било ј 'е донело одлуку о смањењу принадлежности по овој уредби и то тако да је то смањење било мање него код држ. службеника. Ову одлуку задржала је од извршења Банска управа као надзорна власт на основу § 134 Зак. о град. општинама. Против одлуке Банске управе Градско поглаварство је изјавило жалбу Државном савету, па је и та жалба одбачена решењем Државног савета бр. 18589 од 20 августа 1936 год. са овим образложењбм: „Иако је градска општина аутономно тело, као што се у жалби истиче, та аутономија има свој извор у закону и може се кретати само у границама