Општинске новине

12»

Урбанистичка хроника

491

шење. Због оваког постојећег примљеног железничког чвора, многи су пројекти регулације очигледно трпили и сви су конкуренти са тешком муком долазили до решења да железницом вежу ново пристаниште за постојећу железничку мрежу. Друга примедба жири-у је: зашто није доделио прву награду? Квалитет радова овог пута је потпуно заслужио да најбољи рад добије прву награду. Жири се као брани „да ниједан рад није дао сва решења, која би одговарала потребама града према програму". Нека је за тренутак и тако, што уосталом није ни апсолутно могуће, али жири је требао да схвати да наше урбанисте и њихова стремљења треба мало и потпомоћи како морално тако и материјално. Српска Атина је морала овде да се покаже као мецена једне нове уметности — урбанизма-. да да потстрека на нове радове, тим пре шго ниво радова то потпуно заслужује. На конкурс је стигло укупно 13 радова. Жири који је био састављен од 10 чланова, одбацио је одмах 3 рада („20", „7" и „Дунав 1251"), који нису за-

ске проблеме Новог Сада и решава у духу савременог урбанизма нове блокове нова зеленила, нов саобраћај. Све је пропраћено исцрпним убедљивим техничким извештајем. Проширење града, поред осталих, предлаже се поглавито на Фрушкогорској страни (Каменица, Петроварадин), као што се предлаже да се будуће јавне зграде групишу на петроварадинском кљуну на Дунаву. Због доследности да поштује услове о недирању железнице, пројектант са муком решава железничку везу новог пристаништа са садањом желез. станицом. Везује га пру гом која иде Дунавским кејом те ствара нови крак, који није.у вези са осталим индустриским краковима. По питању железничког чвора жири се показао недоследан. Рад .Неопланта", који је добио III награду, излази ван програма услова и решава железнички чвор, премешта магацине на теретну станицу и ствара још једну путничку станицу. Жири констатује: „Овакво решење за железнички саобраћај одтовара локалним потребам-а и реалним могућностима". А даље у извештају, сваку критику за поједини

довољили услове, а један рад „N8" је издвојен као рад „изван конкурса", јер сувише отступа од"услова мада је врло интересантан. Друга (најбоља) награда је додељена раду г. арх. Бранка Максимовића под мотом „248". Рад је добро презентован и заслужује квалитетом ову награду. Рађен је систематски, могуће више артизански него уметнички, али су све идеје доследно спроведене. Скелет за рад је био добро постављен по групама: становање, саобраћај, рад и привреда и одмор и разонода, те је једна велика логика (колега Максимовић предаје иначе и математику) распрела и излучила добре детаље. Пројектант улази у економ-

рад, жири почиње реченицом која се односи на железнички саобраћај. Откуда наједанпут толика дискусија по питању железничког чвора кад је у условима објашњено да га треба примити такав какав је? Г. Максимовић озбиљно улази и у социјалне проблеме. Сугерира општини да сама изгради нова насеља са зградама у низу „чиме би се омогућило да дођу до свог дома и они слојеви грађанства који иначе то приватном куповином не би могли постићи". Даље: зеленилу даје особит значај и третира га функционално али и психолошки: „човек у граду је жељан да посматра природу, па ако нема шуму и ливаду, он се задовољава сурогатима — дрворедима