Општинске новине

Изложба Београда у оквиру I Бесградског сајма

557

„Одбрана Београда", на малом постољу стајала је бронзана глава „Малог браниоца Београда". Десно од постоља налазила се друга витрина са „новијим делима о Београду", а затим модел Велике школе Доситеја Обрадовића. На крају изложбеног простора, опет на нарочитом постољу, стајао је велики рељеф Београдске тврђаве. Плакати са кратким изводима из историје Београда били су смештени између појединих слика у доњем реду, тако да се на првом месту налазио плакат са изводом из једног предавања историчара Стефановића-Виловског, у коме је на ванредно леп и сугестиван начин објашњено зашто у Београду, иако је он један од наших најстаријих градова, данас скоро нема никаквих ста-

сајмишта. Кроз изложбени простор Општине града Београда пролазило је дневно просечно 12 до 15 хиљада људи, а било је дана кад јг кроз Изложбу прошло и 30 хиљада људи. Старо и младо, мештани, провинцијалци и странЦи ; цела та река људи пролазила је кроз изложбени простор, заустављала се, посматрала, дискутовала, хвалила или критиковала поједине слике, свако према своме нахођењу, поимању и разумевању. Чиновници Библиотеке и Музеја, који су свакодневно дежурали, слушајући и посматрајући тај свет, долазећи с њим у мепосредни додир, јер су им се појединци обраћали често пута и чудним питањима, дошли су до непобитне констатације да је ова изложба изазвала необично велико допадање

Каниц: отмено београдско друштво у XIX веку (Из Музеја и БибЈГћотеке О. г. Б.)

рина. На крају се налазио плакат с легендом о Мајци Божијој београдској. Благодарећи љубазности Шефа отсека за паркове г. А. Крстића, цео је простор био ванредно укусно декорисан зеленилом, што је много допринело општем изгледу изложбе. Успех сваке изложбе лежи у интересу посетилаца. Какав је утисак ова изложба направила на посетиоце, најбоље се види из извештаја чиновника Одељка Библиотеке и Музеја, који су по цео дан, на смену, вршили дежурство, дајући све информације које су биле потребне. Као што је познато, овај I Београдски сајам имао је врло много успзха и читаве реке људи плавиле су свакодневно павиљоне

својом интергсантношћу, стручним, прегледним и поступним приказом Београда у прошлости. Централну пажњу изазвала је велика слика „Херојска одбрана Београда у Светском рату" Д. Миловановића. Није било посетиоца који би равнодушно прошао поред те слике. Посетиоци застану прво, затим се приближе слици, одмакну, посматрају је са свих страна, хвале или критикују. Код велике већине изазива допадање: „Дивна је, величанствена, страшна својим верним приказом по Београд судбоносних дана!" Познаници скрећу пажњу један другом на слику, очеви доводе синове речима: „Ходи, сине, да видиш како се Београд бранио!" Ђаци зову своје другове. И