Општинске новине

ШУМАДИЈА И ШУМАДИНОИ ШУМАДИЈА, географски и историјски, увек је била ПИЈЕМОНТ СРБИЈЕ за сва стремљења НАПРЕД и У ВИСИНУ, као што је и СРБИЈА свагда у свему и по свему била, јесте и остаће ПИЈЕМОНТ ЈУГОСЛАВИЈЕ за све Југословене сву браћу: Србе, Хрвате и Словенце. БЕОГРАД* посматран политички на граници Средње Европе и Балканског Полуострва, на утоку Саве у Дунав, и морфолошки цењен на граници Панонског басена и Шумадије, потпуно отворен западу, северу и североистоку, на чвору сувоземних, водених и ваздушних комуникација, свагда је био ГЛАВА ШУМАДИЈЕ, као што је, и има увек да буде, географски и етнографски главни град МЕТРОПОЛА ЈУГОСЛАВИЈЕ. Сви су га тако сд .увек ценили: Јован Драгашевић, српски генерал, песник, писао је о њему: „БЕОГРАД ЈЕ НАЈКРВАВИЈИ КАМЕН НА СВЕКОЛИКОМ РАТИШТУ ЕВРОПЕ ..." Коста Протић, српски генерал, краљевски намесник, о њему је рекао: „БЕСГРАД ЈЕ ТОЛИКО ВАЖАН — ПОЛИТИЧКИ, ГЕОГРАФСКИ И, НАЈЗАД, СТРАТЕГИСКИ, ДА СЕ О ЊЕГА ОТИМАО ЦЕО СВЕТ..." Изет Фуад Паша, турски генерал, дипломата, је наводио: „БЕОГРАД ЈЕ НАЈСЈАЈНИЈИ ЛИСТ У ИСТОРИЈИ ТУРСКЕ ИМПЕРИЈЕ ..." Харолд Кардозо, енглески публициста о њему је писао 1933 год.: „БЕОГРАД ЈЕ НАЈНАПРЕДНИЈИ ГРАД НА БАЛКАНУ ..." Београд, свагда цењен, био је привлачна тачка за све и свакога завојевача^ Стога је од када постоји, МЕЊАО ТРИДЕСЕТ И ШЕСТ ПУТА ГОСПОДАРЕ. Па, кад се пише о „ШУМАДИЈИ И ШУМАДИНЦИМА", Београд у свему и по свему улази у обзир. „ШУМАДИЈА И ШУМАДИНЦИ", мала расправа, има циљ да заинтересује цењене читаоце „БЕОГРАДСКИХ ОПШТИНСКИХ НОВИНА" за ово важно питање, које, иакс је о њему можда доста писано, увек има интереса за све мислене и добре патриоте Југословене. УВОД Шумадија и Шумадинци, та два имена,. кад се спомену, и нехотице нам, са усхићењем и језом, натерају читаву бујицу мисли: колику су и какву су улогу играли и одиграли у иазад за 133 године до данас, и земљиште, и људи — и Шумадија, и Шумадинци — при ослобођењу, стварању и уједињењу Краљевине Југославије. Шумадија и Шџмадинци, тема је врло деликатна и врло тешка, пошто је скоро немогуће у кратком обиму из мучне и сјајне прошлости Краљевине Југославије издвојити само Шумадију и Шумадинце... Па, ипак верујемо да ће ова тема изазвати интересовањ:с, док деликатност и тежина имају оправдање: Прво, Шумадинци, (где се сада чак треба по заједничкој сарадњи и нанорима за стварање Краљевине Југославије да убрајају и сви Срби „Преткумановске Србије" и сви добровољци из прошлих ратова) никад нису били локалне патриоте. Шумадинци, напротив историја нам та тврди, увек су у свима својим прегнућима: мислили и радили за целину — за све Југословене. Чак и за оне, који су далеко. иза граница Краљевине Југославије. Друго, Шумадинци (најстарија браћа троименог народа, који су по признању свих и свакога највише допринели и учинили за величину и сјај Краљевине Југославије) заслу-

ПРЕДГОВОР Ова мала расправа Господина Живана 1. Ранкови&а, генерала у пензији, заслужује пажњу. Она у најглавнијим линијама износи значај Шумадије и Шумадинаца у стварању и развоју наше државе. У Шумадији је никла прва идеја о нашем ослобођењу од Турака од петвековног ропства; она је служила као зачетак за стварање независне Србије; она је у Србији, као пијемонту, имала важан удео за ослобођење и уједињење са нашом бра^ом, која су још била под туђином. Овакав велики удео у стварању наше државе, Шумадија је могла да оствари једино ваљаношћу својих Шумадинаца и њиховом великом свешћу о слободи и јединству нашега народа у једну целину. Живко Г. Павловић генерал у пензији, члан Краљевске српске Академије наука

*) Биће од интереса аа читаоце „Београдских општинских новина" ако се изнесе, да је за Београд као важну тачку, 8. октобар био историјски значајан: — Ахмед Ћуприлић, велики турски везир, за кога се тврди да је по пореклу био Србин, освојио га је 8 октобра 1690 год.; СМЈеоп. РгеШег уоп 1,аис1оп маршал аустроугарски, заузео га је 8 октобра 1789 год., Аи^и$1; уоп Маскепгеп маршал немачки, као командант трупа групе аустро-немачких и бугарских армија, освојио га је 8 октобра 1915 год.