Општинске новине

566

Београдске општинске новине

Как су дошли у Београд и почели да обилазе касарне и логоре, и видећи по улицама како се крећу доброћудни војници, трпљиви и резигнирани рањеници, скромни официри сви у спокојству и миру као да никад у рату нису ни били и као да и нису изборили онако славне победе — никако нису могли да проникну и разуму ни војску ни њ1ан систем ратовања. И, један од тих страних стручњака, један дански генералштабни пуковник, кога је лично и нарочито послао Дански Краљ, тражио је објашњзње: „Српски систем ратовања врло је прост. Он је продукт: разбуђене националне свести Срба, њихове велике љубави према Отаџбини, која се гајила с колена на колено и њкжхове узајамне оданости и поверења према старешинама". То је био одговор, који му је дат. |Шумадинац као војник учествовао је у свима великим догађајима народа и Отаџбине и то участвовао је свом душом својом и свим срцем својим, решен увек да победи или да погине. И у томе је он надмашио све остале, тако да су у данима великих прегнућа сви, од Адрије до Белога Мора, постали једна душа, која је имала само једно осећање и једну мисао у глави: ,, Победа и Уједињење Краљевине ЈуГославије и свџх Јухословена". Витешки Краљ Александар I Ујединитељ, тим и таквим Шумадинцима, на дан 5 новембра 1933 год. у Крагујевцу* рекао је: „...Пред нашим очима дефилују у овом тренутку сени синова и читавих поколења, која пожртвовањзм и јунаштвом показаше, кад год је трзбало, да наш народ заслужује да има своју слободу и своју културу. „Они Iна сабљу отеше од угњетача право на живот и самосталност, они својим слободним огњиштем пробудише веру код неослобођене браће и постадоше стециште родољуба са (свих страна. Они предњачише и Срксству и ЈуГословенству у свеколиким борбаМа за Ослобођење и Уједињење. „У боју први, они и ван боја показаше да су увек на вимсини своје мисионарске и водитељске улоге, коју им је историја наменила. Иако под тешким околностима, ипак не занемарише ни културни рад и стигоше да га развију лепо и смишљено, чему је најлепши

*) При прослави „Стогодишњице Крагујевачке гимназије," прослави, која није била славље само једне просветне установе, већ величанствена културно-национална манифестација Шумадије (из које је потекло све што је добро у Југославији), на свечаности „у Крагујевцу, у срцу легендарне Шумадије, узвишене у својој скромности, врсне земљ!е, која је неодољивим жаром у себе упила снагу сјајне националне традиције, снагу Немањићског витештва, снагу Душанових победоносних легија, снагу Карађорђеве мишице" „Домовина" бр. 11 за 1933, Београд.

доказ ова Стогодишњица, коју данас скромно прослављамо. „Тај догађај у низу безбројних примера, показује и овога пута, колико напори Шумадије, упоредо чињени и без предаха извођени, за наше напредовање с поља и наше подизање унутра, заслужује пажње и колико садрже вивисоке моралне вредности..." ЗАКЉУЧАК: Шумадија и Шумадинци... Каква дивна, поетична имена... Зар сваки кутак у Шумадији не чини једну историску знаменитост. Зар свако место у њој, натопљено реком крви и затрпано брдима костију њених најбољих синова, не претставља синоним пожртвоваша, самоодрицања, храбрости, патриотизма и славе. Зар сеакч човек у њој, скоро, није био у „Великим Данима" њене „Прошлости" исполин. Зар сваки човек у њој, није желео и себе излагао за целину, за сва три племена Краљевине Југославије... Зар кроз речи Вожда Карађорђа није одјекивала сва Шумадија. Зар нису говорили сви Шумадинци: — 1806 год. кад је јавио главарима у Херцеговини: „Лзубезна браћо моја, ево ви сада вријеме и случај, да се и ви ослободите и са нама сједините"; — 1801 год. кад је писао Владици Црне Горе Петру I: „Од почетка нашег устанка па све до данае једнако смо на Вас и на Ваше славне Србе, црногорске витезове, очи и срце наше обраћали". Кад је поручио браћи у Босни: „Дижите ее на оружје. Дрино водо, племенита међо, измеђ <Босне и измеђ Србије, наскоро ће и го време доћи, када ћу ја и тебзка прећи и честиту Босну полазити". Кад је узбудио браћу у Срему, Бачкој, Банату, Славонији и Хрватској,. који су му јављали: „Да са занимањем прате не само вести, јнего и са завишћу посматрају сјајне прилике до којих се довинуше Срби". —" 1808 1Год, кад је створио сталну везу са браћом у Старој Србији и Македонији; и — 1809 >год. кад је изјавио браћи Словенцима: „Срби не би хтели да одвоје своју судбину од Илирије". Зар кроз речи Српске Краљевске владе (којој је био на челу Никола П. Пашић), кад је Србијом почео да управља, по жељи свога Великог Оца, праунук Вожда Карађорђа Регент Александар, — изговооене у Српској Народној Скупштини у Нишу 24 новембра (7-ХН) 1914 шд.: „Уверена у решеност целог СрпскоГ народа да истраје у светој борби за одбрану свога светог ОгњШита и Слободе, Влада Краљевине Срије сматра као сво/ најглавнији и у овим судбоносним тренутцима једини задатак: да обезеди успешан свршетак овоГ веелчкоГ војевањд, које је у тренут-