Општинске новине

Томаш Гариг Масарик — За херојима се не плаче —

Историска нужност снагом елементарне стихије ев олуира кроз вековв и носи човечанство кроз песму и бол недокучним стазама у вечност. У том животном хуку генијални духови попут успламтелих буктиња зраче у тмини векова човечанству које греде... Они су жариште вечне енергије; они пале свечовечанске силе, они су било живота, ритам генераци/а... И та иста неодољива историска нужност пре неколико деценија изва/ала је гени/ални дух бесмртног Масарика који се као оркан диже на словенском мору и мађиском силом сави/а своје револуционарно гнездо у историском Златном Прагу, у срцу своје крвне, али поробљене бра^е Чехословака. Символ свесловенске љубави, позитивист и идеалист, дубоки мислилац ко/и је понирао у далекосежну логику ствари, метафизички и спекулативни дух, национални и интернационални револуционар и антиреволуционар, политички стратег и идеолог, социолог, организатор и реформатор, историк, научник, универзитетски ауторитет и гласовити писац, енциклопедист, полемичар и мудри државник, мисионар и пророк, херојски вођ, ослободилац, отац и први претседник Чехословачке Републике — Томаш Гариг Масарик понео је светли ореол садашњице. Обухватити и сувише сл ожени живот овог историског горостаса значило би проћи кроз мучне међународне перипетије, кроз читаву бурну историју минулих деценија. Рођен у Ходонину на сиротињском хладном огњишту, где је често нежна, детињска душа пожелела и мршаву кору хлеба и пробијајући се кроз „Сциле и Харибде" живота, у етарски осетљивој души младог Масарика зачела се неизмерна, панхуманистичка љубав за потиштену, унижену, гладну сиротињу коју притискује социјална беда, — и неодољива жеља за социјалном правдом. Пошто се напајао на научним врелима у Прагу, његов немирни дух води га на ев ропске унвирезитете, у свет, у живот. У великим градовима западне Европе, Масарик долази у додир са еминентним вођама великих политичких покрета и он се баца свим жаром сво/е млади^ске душе у гласовите економске доктрине, продире пророчком видовитош^у у њихов дубоки, соци/злни смисао; пролази кроз утопистичке теорије Сен Симона, Томе Моја, Фуријеа и других; проучава колективистички систем Карла Маркса, његово капитално дело о борби класа „Капитал", засновано на двема соци/злним компонентама: син-

дикату и партији. И пошто је метафизичким путем схватио суштину дубоке економске теорије, подложио је друштво и његову организацију спекулативним опсервацијама и концип ирао мисао о организованој борби за ослоб ођење Чехословака и свих Словена које /е историска коб бацила у понор векова...

Г. Г. Масарик Пошто /е прегрштима, широм света захватао животна искуства, он обилази балканске престонице, дискутује с претседницима влада, подвлачи историско начело: „Балкан балканским народима" и појављује се као кула светиља међу својом поробљеном браћом. Ту се хвата у коштац са оружаном силом читавог једног царства. И ок мужаствено реч/у и пером тражи права и слободе подјармљених словенских народа, и док се пуне апсане и дрхте танка вешала на којима невине жртве мученички испуштају душу, — његов пророчки глас грми са парламентарне трибине противу беспримерног терора који двој-