Општинске новине

612

Београдске општинске новине

изгради један модеран сајам у Београду. Први напори учињени су још у другој половини прошлог столећа код наших привредника у тада маленој Србији. Тешке политичке и привредне прилике, а затим ослободилачки ратови нису дозволили да се ова замисао оствари. Та корисна идеја могла је бити остварена тек данас. Београдски међународни сајам узорака послужиће организовању промета добара у нашој земљи. Целокупна наша производња редовно два пут годишње имаће на расположењу Београдски сајам. Већ годинама врше са великим успехом ову основну задаћу сајма Загребачки збор и Љубљански велесајам на подручјима која им гравитирају. А на поДРУЧју које природно и саобраћајно гравитира Београду, на коме живи преко 9 милиона становника, које је у ствари најснажније потрошачко подручје, није било установе која би у интересу потрошача, произвђача и трговаца вршила улогу организатора промета. Зато је Београдски сајам био неминовна потреба. Он ће служити југословенском народу као целини. Ту ће се два пут годишње вршити смотра целокупне Југословенске произвођачке радиности, почев од земљорадње па до најмодернијих алата и ма-

,11

Општи поглед на Сајам

шина. Београдски сајам биће огледало наше материјалне културе и благостања нашег народа, па ће вршити и велику васпитну функцију у нашој земљи. Али ће Београдски сајам бити и међународни. Његова је задаћа да помогне и правилно регулисава међународне размене добара. Управа Београдског сајма упутила је искрен позив свима државама и свима народима да дођу са својим производима на београдски сајам, који треба да постане жижа међународног привредног рада у овом делу света. Г. Стојановић истиче са задовољством да су тај позив прихватиле суседне земље. Већ су изграђени велики и репрезентативни павиљони Италије, Чехословачке, Румуније, Мађарске. А многе европске земл>е изложиле су своју робу у павиљонима поред југословенских производа. Француска и Немачка већ су заузеле терене за своје павиљоне, које ће ускоро подићи, а и друге државе се конкретно интересују за подизање својих павиљона.

Цело земљиште одређено за сајам износи 36 хектара. Досад је изграђено 14 хектара. Низом година и према потреби изграђиваће се и остали терен. Ово место, које по своме положају нема равног међу сајмовима, део је драгоценог и скупоценог земљишта које нам је бесплатно уступила Општина града Београда за подизање сајмишта. Утрошено је близу 12 милиона динара .за подизање: павиљона Задужбине Николе Спасића, пет павиљона са централном кулом, за насипање терена, за изградњу улица, канализације, водовода, електричног постројења, као и за уређај парка. Прилози које је прикупило Друштво за изградњу сајмишта изнели су око 3 милиона динара. Девет милиона динара позајмила је, под најповољнијим условима, Општинска штедионица. Ово драгоцено дело остварено је благодарећи у првом реду Општини града Београда и Општинској штедионици и Заложном заводу града Београда, МРАМОРНА ПЛОЧА У ЗНАК ЗАХВАЛНОСТИ ОПШТИНИ Г. Стојановић је затим рекао: У знак признања и захвалности за ову потпору од стрВНе Општине града Београда и Општинске штедионице и Заложног завода града Београда, скуп ■ штина нашега друштва одржана 8 ов. м. одлучила је да У ОВОМЕ ПАВИЉОНУ ПОДИГНЕ ЈЕДНУ МРАМОРНУ ПЛОЧУ НА КОЈОЈ ЋЕ СЕ УРЕЗАТИ СВЕ ОНО, ШТА СУ БЕОТРАДСКА ОПШТИНА И ШТЕДИОНИЦА УЧИНИЛИ ЗА ОВО ВЕЛИКО И ТРАЈНО ДЕЛО. ПРИЗНАЊЕ ПРЕТСЕДНИКУ ОПШТИНЕ Г. ВЛАДИ ИЛИЋУ ЗА ПОДИЗАЊЕ САЈМИШТА Господо, ја сам нарочито задовољан да пред овим скупом и у овој прилици извршим још једну дужност. Претседник Општине града Београда I.

Централни део Сајма посматран с моста

ВЛАДА ИЛИЋ, индустријалац, претседник Индустријске коморе и потпретседник нашега Друштва, БИО ЈЕ У ОПШТИНИ главни иницијатор и носилац целокупне спштинске активности, да се уз помоћ и свестрану моралну и материјалну потпору Општине