Општинске новине

Стари водоводи, чезме и бунари у Београду

671

9) Чесма код Основне гиколе на Западном Врачару. 10) Чесма код Позоришта била је пред зградом Коларчеве задужбине, онде где стаје трамвај бр. 9. Од ње је ишао канал за чесму у позоришној згради. Давала је 454 гр. воде у секунди. 11) Чесма Гарашанинова налазила се је на углу Немањине и Гарашанинове ул. 12) Тоскина чесма била је на углу Југ Богданове и Поп Лукине, с леве стране, кад се иде од Зеленог венца. На томе месту подигнута је ове године палата Ђорђа Пејановића, инд. Чесма је била озидана, у висини око 2 м. и ширини 1.50 м. Пред њено уништење имала је две славине, које су пуштале воду кад се озго притисну. Давала је 333 гр. воде у секунди. Чесму је подигао Ђорђе Тоска, абаџија и трговац. Кућа му је била на углу Босанске и Јаворске. Тоска је имао и кафану на Малој пијаци. Гу је сада палата „Бристол". Овај Тоска доцније је пострадао и све имање му је продато за дуг. 13) Абаџиска чесма налазила се је на углу Балканске и Краљице Наталије, с леве страке кад се из ове последње улази у Балканску. Била је врло богата водом. Давала је 1.071 гр. у секунди. Чесма је врло стара. Подигао ју је Ђорђе Протић, попечитељ (министар) унутрашњих дела. То се види из акта Мин. Унутр. дела од 9 јула 1845, упућеног Упр. в. Београда. „Попечитељство внутрени дела у одговору на представленије Управитељства од 16 пр. мес. Бр. 1405 одобрава да Еснаф абаџиски може на оном истом месту, гди је Протићева чесма била, т.ј. на сокаку, такову за своју потребу и ползу истог абаџиског сокака оправити, но само да исту воду оданде никуда не одводи, будући је она Протићева сопетвеност. Управитељство ће абаџиском еснафу заказати да он с тим обраћањем ове чесме на своју потребу, не може себи тако стално право стећи државине или службености, да га после нико тога лишити не може, него да се при томе имају само као прости и привремени држаоци службености сматрати". 14) Теразијска чесма. — Постојала је између бив. кафане „Балкан" и данашњег хотела „Москве". Управо на оном месту, где је данас сквер, око кога обилазе кола. Чесма је имала 4 славине које су укупно давале 524 гр. воде у секунди. Чесму је подигао Кнез Милош. Темељ је ударен 18 јула 1859 а почетком 1860 била је готова. На њој са све четири стране стоји натпис М. О. —I— 1860. Пренета је у Топчидер 1904, где се и данас налази, али би је као старину требало вратити на своје место. То је и у интересу Београда који је проглашен

за туристичко место. Странци би имали да зиде једну старину више у Београду, а то није мала ствар. Пре ове чесме, на истом месту, била је стара чесма коју су, не зна се кад, Турци подигли. То је била неугледна чесма. Милићевић о њој каже у књизи „Село Злоселица и учитељ Миливоје:" „Доклегод ти видиш на теразијама ону накараду, што београђани зову „Теразијска чесма..." Ова друга чесма, из 1860 године, значајна је и због своје архитектонске обраде. 15) Чесма у Великој Касарни служила је само за потребе војске, али их није могла задовољити. Зато су војници ишли и на чесму код Вознесенске цркве. У тој касарни до 1929 била је Народна скупштина, а сада је Команда Београда. 16) Табачка чесма. — Налазила се је у дворишту куће, у Босанској бр. 52. Та кућа сада је својина Трговачко-магазаџиског хуманог фонда. Чесма је била зидана, висока до 1.50 м., и ради точења воде морало се је силазити у рупу. Имала је једну славину, из које је вода стално текла. Кад је уведен нови водовод, чесми је укинута вода, али сама чесма постојала је све до 1929. Приликом подизања данашње зграде она је срушена. Г.г. Исидор Николић, бив. кмет, и Мата Милојевић, бив. трг., који су нам ове податке дали, кажу да се чесма звала „Табачка" по „табацима", кожарима и опанчарима, који су у близини њеној имали „сепије" у којима су држали коже, па их после спремали за употребу. „Табаци" су спремали коже за папуџије. Чесма је била врло стара. Помиње се у у једном огласу „Српских новина" још 24 марта 1845. Крај око ове чесме звао се је 1862 „Бандиска мала." 17) Сува чесма. — Помиње се у „Српским новинама" 1839 год. Кад је те године умро Милан Обреновић, онда су ковчег носили: једни од Саборне цркве до Суве чесме, други од Суве чесме до куће Гарашанинове, и т. д. У оно доба, кућа Гарашанина била је на месту где је сада Коларчева задужбина, на Краљевом тргу, а доцнија кућа до радње Митића у ул. Кн. Михаила. Та чесма је била на углу ул. Краља Петра и Узун. Миркове, с леве стране и на првом углу, кад се иде од општине. Пошто се та чесма још 1839 звала Сува, значи да је била покварена. 18) Чесма испод великих степеница на Сави, постојала је с десне стране кад се озго силази. То је била као нека гвоздена купола, из које је излазила цев и имала славину. Не зна се да ли је вода у ову чесму долазила из Варошког водовода, у ком случају