Општинске новине

Наша палата

711

осваја палате оздо, од сутерена, и за ово неколико последњих година она је већ почела да мили као гусеница и уз горње спратове, и кроз једну деценију парајлије уопште неће хтети ни да пригвире у те кућетине што имају триста деведесет и девет неких станова, станчића и других којекаквих рупа у које се може завући сваки живи створ са танком кесом'. Али у овој деценији, у којој живимо сви ми што читамо ову причу, у такве се палате настањују још увек поред танких људи и они који имају нешто више од оних који немају ништа (и којима је место у сутерену или сличном месту). У те спадају мањи трговци, разни заступници страних и домаћих фирми, трговачки путници из бољих трговачких кућа, државни и приватни чиновници, ситнији рентијери који су продали очевину у унутрашњости, па се овде настанили да и сами на неки начиц подигну нешто мало крова над главом, макар и са задужењем код Државне хипотекарне банке. Затим ту станују и они људи који ништа не раде, а лепо се носе и лепо живе. И они које тако понекад сретнете фотографисане у новинама са именом и презименом пред којим нема познато „г", које се иначе меће испред свачијег имена из пристојности. Али ето, наспрам тога човека чак ни новинари неће да буду пристојни. Значи има разлога. А кад има разлога, имамо и ми право да посумљамо у ваљаност тога човека. Али тај се човек лепо сместио на први спрат, и то баш у пређашњи газдин стан, и заузео пет со|5а. Неко ће сад с правом запитати: А шта је са газдом? Да он јадник није пропао као толики кућевласници? Или можда извршио самоубиство? О,, не! Не бојте се! Здоав је и читав и богатији него што је икада био. Он се лепо преселио на Дедиње, на тај дражесни краЈ Ееограда, у којем нема приступа људима са сумњивом кесом и немирном савешћу. Ту је он сазидао прекрасну вилу коју је опколио благородним воћем и ту ужива далеко од вреве велеградске. Он је био задовољан и са станом у мрачној својој палати, алл деца поодрасла, па желе више чистине, више ваздуха, више сунца, више прибраности, више мира и спокоја. Госпођица Каћа имала операцију деликатне природе у санаторијуму доктора Грашића и зажелела оправдано мира и тишине. Исто зажелео и млади господин Драган, јединац татин, сопственик најлуксузнијег пакарда. Он, опет, имао малер код суда: возио неку лакшу женскицу негде на Авалу и имао удес. Изврнула се кола на самој окуци и девојка остала на месту мртва, а он само мало нажуљио мекану крагну. Људи дошли, па доказали Да то није била никаква лакша женска него поштена фабричка радница, кћи праље Анке Ристић из Прокопа број осам, ваљано и чедио дете, али које се као свако младо биће повело за тренутним уживањима, коЈа може да пружи један пролетњи излет у природу, и тако сирото настрадало. Нешто сведоци, нешто ле-

карски налаз, елем, млади је господин упућен у нервну болницу на лечење, а затим се нашао у дивној вили на Дедињу, да ту настави поиравку живаца. Изволите се ви изврнути на сред друма кад се вози сто двадесет километара на сат, па ћете видети како то изгледз и какви ће вам бити живци после тога! Тај газда Илија Тришић има још и кћер Олгицу, која је тек навршила седамнаест година и засад се о њој нема рећи ништа нарочито, осим да се лане била заљубила у ујку своје другарице, али се умешала ујна и цела ствар пропала по обе стране. Она се уопште није мешала у питање пресељења на Дедиње, пошто је после другаричиног ујке нашла другог љубавника и нерви су јој остали нетакнути. На овом пресељењу највише је радила сама госпођа Тришић, госпођа Полексија, која је у даљем останку у граду видела веома брзу пропаст своје јадне дечице, па чак и своју и свога мужа. Јер се на неки начин дознало да овај увек намрачени и натмурени и сасвим озбиљни кућевласник газда Илија стално нешто шуња око стана Госпође Икс, коју јеј као што знамо, чика Тоша звао Плаво куче* Да ли је што уствари било нико не зна, осим, разуме се, Плавог кучета и маторог напасника, како је госпођа Полексија с правом стално називала свога мужа, јер је он већ и судски одговарао за сличне везе, и то са лицима под старатељством. Казали, патолошки случај; а кад је нешто патолошко, мора да се извини. Твој отац волео да насрће, па си тако и ти оптерећен том болешћу, и наука те извињава! Док је газда Илија био млађи и тањег стања, био је сасвим фини грађанин; али кад се најео и ушао дубље у године и такорећи насилно се обогатио, тада ушао ђаво у њега и сад стално тражи те опасне састанке! Па ето, и због таквог мужа госпођа Полексија је одлучила да се бежи из града на Дедиње. Нико други него новац, него велико богатство почели да јој ремете домаћи мир и подгризају тридесетогодишњи брак. Новац је проклетство овога света и вероватно док је њега на свету биће и ових трагичних испада међу људима, јер кад имаш новац све можеш и све смеш! То је апсолутно тачно, и мислимо да би се оповргавањем ове истине сметало самој истини. У нашој палати сви су станови увек заузети. Човек не може да се начуди кад се пре испуне сви станови у свима новоподигнутим кућама. Радници избацују последња колица отпадака од новоподигнуте куће, а ви већ видите како други радници уносе у собе нечије душеке. Па тако и у нашој палати никада празног стана, а већ о првом мају и првом новембру зна се: оне табле на улазним вратима на којима се врше објаве увек имају такозване цедуље на којима су изређани сви стачов!? који се издају, изређани као јела на јеловнику, и то овако: